Knjiga govori o Atikusu Finču, koji se pojavljuje kao nekonvencionalni heroj i uzor zbog svog morala, a ne zbog fizičkih mogućnosti. Tema morala je očigledna kroz ceo roman, posebno u odnosu na religiju i percepciju greha. Uzmite gospođu Dubose, oporavljenu zavisnicu od morfijuma: ona se zaklinje da će umreti ničemu i nikome. Ona sledi sopstveni san da bude slobodno ljudsko biće jer duboko u sebi zna da je to ispravno. Ubiti pticu rugalicu se fokusira na taj instinkt ispravnog i pogrešnog, i razlikuje ga od samo poštovanja zakona. Čak i naslovni citat: “Ubijte sve plave šojke koje želite, ako možete da ih pogodite, ali zapamtite da je greh ubiti pticu rugalicu“ je sam po sebi alegorija za ovu poruku. Ako uzmete 1960. godinu, kada je knjiga napisana, Amerika je bila u stanju etičkog razvoja jer je društvena nejednakost bila – vrlo – postepeno prevaziđena. Pokreti za ženska prava i prava crnaca su počeli da se pojavljuju, a neki su vodili kampanju putem nasilja. Da li bi Atikus Finč to oprostio? To je bilo vreme kada su ekonomske poteškoće značile da se američki san sve više udaljavao. Mogli bismo smatrati da je Atikus Finč osećao da njegov sopstveni san o ravnopravnom, moralno pristojnom društvu takođe ide u pogrešnom pravcu. Ne poričući postojanost moralne poruke i čistu genijalnost knjige, i dalje je otvoreno za debatu da li, kao i kod svih klasika, školarce treba naterati da čitaju roman i da ga pregledaju stranicu po stranicu. Stoga svako ko je pročita može iz nje izvući nešto što niko do sada nije. I sama smatram da je to lepa ideja, ali izgleda da je traženje ovih životnih lekcija postalo sve manje popularna vežba kako su godine prolazile. Neka se ne zaboravi da je istinska književnost, poput “Ubiti pticu rugalicu”, značajna u svakom periodu i da danas treba čuti poruku Atikusa Finča usred svih globalnih sukoba o kojima svako veče slušamo u vestima. Misliti da deca širom sveta pate zbog tiranskog režima ili nepravednog pravosudnog sistema je depresivna ideja, i vrlo verovatno bi se savremeni Atikus Finč složio. Nikako mu ne bi bilo prijatno da zna da nevini životi pate zbog nejednakosti. Atikus bi sada branio pitanja koja Harper Li nije razmatrala prilikom pisanja knjige, kao što su prava homoseksualaca, jer ono što je u srcu njegovog karaktera jeste prihvatanje toga ko su ljudi. Atikus Finč nije ksenofobičan ili homofobičan. On nije rasista ili seksista. On je čovek i sve druge vidi na isti način. Ko zna? Možda bi on čak bio i pristalica prava životinja. Da li to treba analizirati, predavati u školama i rastaviti na komade? To je knjiga sa toliko slojeva značenja da iz nje možete izvući toliko toga. ”Ubiti pticu rugalicu” jeste knjiga koja će vam zaista promeniti život i svaki put kada se vratite na nju, preispitivaćete i dobro pogledati u svoj etički kodeks. Zaista je potrebno da uzmete primerak veličanstvenog romana Harper Li i da ga isprobate. Jer šta god da se desi, nikada neće prestati da bude dobra knjiga, i nikada neće prestati da inspiriše dobre ljude. Nezaboravan roman o detinjstvu u uspavanom južnjačkom gradu i krizi savesti koja ga je potresla. “Ubiti pticu rugalicu” postao je trenutni bestseler i uspeh kritike kada je prvi put objavljen 1960 godine.