Neobično prijateljstvo preko granica vremena, romantika odrastanja pre nekoliko decenija, razumevanje, podrška i solidarnost kvaliteti su kojima ova knjiga obogaćuje svoje čitaoce. Ada je upala u vremeplov i u dvorištu drvene kuće, preko puta zgrade u centru grada gde inače živi, upoznala je Mašu i ubrzo shvatila da su njene komšije – mladi bračni par sa bebom – zapravo njeni baka, deka i mama! Zajedno sa Mašom, Ada upoznaje okolinu svoje kuće, ali iz 1968. godine. Sve je bilo drukčije nego danas i sve je u Adinoj priči kao u bakinim pričama. Veš se prao „na ruke”, nije bilo brze hrane ni brzih dana, do škole se pešačilo, a u školi igralo, u zajedničkim dvorištima zajednički se i živelo, zajednički su se deca čuvala i iznosile vruće krofne, pa iako je sve bilo drukčije, drugarstvo je bilo isto kao i danas. O tome Ada priča.