Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-1 od 1 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
1-1 od 1
1-1 od 1 rezultata
Prikaz
Prati pretragu "id:250298578"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Пјер Паоло Пазолини је био италијански филмски режисер, писац, песник, сценариста, драматург, лингвиста, глумац, сликар, политичар, новинар и колумниста, један од највећих интелектуалаца Италије 20. века. Пјер Паоло Пасолини Са оружјем поезије „Оружјем поезије“ Оснивач културе, ако не и језика (фурлански нема књижевну традицију, ако не и фолклорну, пре Ацадемиута де ленга фурлана коју је Пазолини створио у младости), Пазолини је „Песник“ у митолошком смислу те речи. Дело пар екцелленце, Песме Казарси (1942) говоре о рођењу песничког субјекта; они су, штавише, `буквално написани`, као на страном језику, уз помоћ итало-фурланског речника. Наставак ове дијалекатске продукције, напротив, узеће у обзир живи карактер говора села са обе стране реке Таљаменто, и сабран је у ретроспективну збирку која је као увећање у понору прве плоче. : Најбоља омладина (1954). Поезија на италијанском језику, којој се Пазолини касније посветио, осим неколико касних повратака у Фурланију, почела је 1943. године величанственим Славујем Католичке цркве, који је садржао прву појаву хришћанске теме, „мазохиста и мастурбатор”. Други Россигнол (који садржи комаде из 1946-1949, а биће објављен тек 1958) сведочи о кретању ка посвећеној, демонстративној и фантастичној поезији, која такође чини основу следећих збирки 1950-1960. Цендрес де Грамсци; Ла Религион де мон темпс, 1961; Поесие ен форме де росе, 1964), пре него што су године после маја-68, Теореме и Поршерије, произвеле поезију која је била насилнија и херметичнија за одједном (Трансхуманизе и Организуј, 1971; Нова омладина, 1975). Оно што у пазолинској поезији никада не изостаје – ако се може синтетизовати тако огромну и тотализујућу продукцију – несумњиво је, из фурланског искуства, „страст за поновним оснивањем“, која производи онолико закона и ограничења колико и десакрализације и добро расположена самоуништења. veliki format ilustrovana uz knjigu i nekoliko isečaka iz novina odlično očuvana knjiga je iz biblioteke lektorke/prevodioca Jugane Stojanović pa je na pojedinim mestima podvučen ili zaokružen tekst LETO.18/3