Gde je ljubav, nema tame… Jednog jutra, Itan, jedan od najbriljantnijih terapeuta na Menhetnu, prima pismo od Selin, žene koju je voleo i koju je napustio, kako bi nastavio blistavu karijeru. To je njen venčani brak. Itan je bogat, slavan, ali užasno usamljen i shvata da je izgubio šansu. Ima jedan dan da popravi svoju grešku i vrati Selin. 24 luda i tajanstvena sata, na kraju kojih će ga ubiti stranac. I tada se dešava čudo: dan počinje ponovo. Itan se budi, na istom mestu, u isto vreme, kao da mu sudbina daje drugu šansu, da ponovo proživi ovaj odlučujući trenutak svog života. U ovom novom romanu, glavni junak umire na prvih sto stranica… I radnja se ponovo pokreće! Osim tour de force koji je konstrukcija ove knjige, šta ste želeli da postignete postavljanjem ponavljanja vremenske linije? Uprkos njihovom modernom tonu, moje priče su često inspirisane mitologijom. To je slučaj ovde, gde ponavljanje svakog dana podseća na mit o Sizifu, kao i na Prometejevo mučenje, osuđenom od bogova da mu kavkaski orao više puta iščupa jetru do kraja večnosti! Konačno, u ovom romanu, kroz glasove dva različita lika, razotkrivaju se dve vizije ljudskog stanja: jedna koja kaže da su naši putevi negde ispisani, a druga pod uticajem budizma, gde slobodna volja igra važnu ulogu. Dok čitamo vaše knjige, stičemo utisak da iracionalni, ili natprirodni deo, postaje sve manji. Da li je ovo izraz vaše volje da se okrenete klasičnijem obliku pisanja? Ponekad postoji određeni nesporazum oko mojih romana. Paranormalno, misterija, triler, sve su to izgovori koji se koriste da se, pod ponekad duhovitim i lakim maskama, bave pitanjima koja nas sve tiču. Posle… govori o tuzi i krhkosti našeg postojanja. Zbrka na nebu govori o prvom susretu ljubavnika, dok hoćete li biti tamo? bavi se starenjem, krivicom i žaljenjem. Izgubljeno i pronađeno tretira otpornost; Jednog dana, Možda se postavlja pitanje odgovornosti za sopstvene izbore, nasumične prirode sudbine i mogućnosti da utičemo na njen tok. Paranormalno je stoga književno oruđe koje ponekad koristim kao parabolu da se pozabavim pitanjima koja me zanimaju: emocije, značenje koje dajemo našem postojanju, protok vremena, sudbine koje su isprepletene. Verovatno inspiraciju za ovo crpim iz svog divljenja određenim američkim filmovima iz četrdesetih, koji se pod maskom zabave bave ključnim pitanjima: