Borac omladinskih civilnih snaga Dev ima zadatak da formira voz za prevoz 500 dece iz Kazanja u prosperitetniji Samarkand. Tako počinje avanturističko putovanje od šest nedelja, od šuma na obalama Volge i kazahstanskih stepa do pustinje Kizilkum i planina Turkestana, otkrivajući fantastično platno, na kome su naslikane sudbine, živopisni likovi : beli kozaci, seljaci, čekisti, basmaci i, pre svega, ekscentrične male skitnice. Može se reći da se ovakve knjige rađaju veoma retko i menjaju svakoga ko ih čita. Svi se sećamo ovog Platonovljevog osećanja: ono što ste pročitali promenilo vas je. Ova knjiga će vas podsetiti i na putovanja Marka Pola i Afanasija Nikitina u nematerijalnom i raskošnom Orijentu, u zemlji sitosti i divljačke surovosti, privlačnosti vrućine, strašne vrućine, vrućine, fatamorgane pustinje. Voz za Samarkand je štivo koje će vam doneti nove pojmove, delove istorije i traumatične epizode. Ali, nekako sam osetio da je autor malo ostao na njihovoj strani. Kao da nije hteo odjednom da probudi sve demone prošlosti. Ovaj voz je mešavina svega. Humanost, želja za pomoći, opasnost, glad, neočekivane epizode ​​nežnosti i ljubavi, neprekidna borba za spasavanje duša i života. Dev će vam se dopasti zbog njegove empatije, zbog ove vatre kojom se svakodnevno baca u bitku. Divićete se toj posvećenosti i tvrdoglavosti da imenuje svako dete. Voz za Samarkand je dirljivo štivo. To vas opterećuje, a da toga niste svesni, ali vam ostavlja i gorak ukus. Ne zbog samog raspleta, već zbog dugog i “suvog” puta.