Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-1 od 1 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
1-1 od 1
1-1 od 1 rezultata
Prikaz
Prati pretragu "id:252393331"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Radosav Stojanović : MRTVA STRAŽA, Književne novine 1988, str. 169. Pripovetke. Očuvanost 4. Радосав Стојановић, српски књижевник, новинар, уредник, драматург и лексикограф. Рођен је 1. новембра 1950. године у Паруновцу, код Крушевца. Биографија Родио се 1. новембра 1950. године, као друго од четворо деце, у породици црнотравског грађевинара и неимара Манојла Ноке Митровића, из села Млачишта, и мајке Евице, рођене Стојичић, из Жутина. Одрастао је и детињство провео у Млачишту, у Црној Трави. Прва четири разреда оновне школе завршио је на Млачишким Механама под именом Раде Митровић. Због трагичне смрти најстаријег детета, родитељи су му променили презиме у Стојановић, према имену деде Стојанче. Школовање наставља као Радосав Стојановић у Црној Трави где завршава основну школу. Потом похађа гимназију „Стеван Сремац“ у Нишу и дипломира на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Приштини 1975. године. Годину и по дана био је слободан уметник, књижевник, у Нишу, а потом служи војску у Школи резервних официра у Билећи и стажира у Центру војних школа „Маршал Тито“ у Сарајеву, одакле излази као потпоручник ЈНА у резерви. Као професор српскохрватког језика и југословенске књижевности почиње да ради у Гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини септембра 1977. године, да би децембра 1978. постао новинар дневног листа „Јединство“ на српском језику. У овом листу био је уредник Културне рубрике, недељног културног додатка „Панорама“ и главни и одговорни уредник (1990–1993). Место главног уредника самоиницијативно напушта у лето 1993. Од новембра исте године директор је Покрајинског народног позоришта све до завршетка бомбардовања 1999. године. Након потписивања Кумановског споразума, у зграду позоришта, 23. јуна 1999. године, упадају наоружани албански терористи и протерују раднике српске националности. Од тада до разрешења дужности, новембра 2004. године, директор је буквално окрњеног позоришта – Српске драме, којој ниједна власт није желела да омогући рад у прихватљивим условима на Косову. Од 2005. драматург је у овом позоришту. Шест месеци у сезони 1999/2000. године био је уметнички директор нишког Народног позоришта. Као новинар и публициста, Стојановић је био редовни хроничар и колумниста „Књижевне речи“ с Косова и Метохије (1985–1988) и „Књижевних новина“ (1989). Први је председник Књижевног друштва Косова и Метохије (1990—1992) након иступања писаца српске, црногорске и муслиманске националности из Друштва писаца Косова које је водио Ибрахим Ругова. Био је уредник у часопису „Стремљења“ и главни и одговорни уредник „Српског југа“ (2004-2006) у Нишу. Члан је Удружења књижевника Србије од 1985. године и Удружења новинара Србије од 1979. године. Књижевни рад Прве књижевне радове Радосав Стојановић објављује као гимназијалац у часопису „Градина“, нишким „Народним новинама“, београдској омладинској ревији „Сусрет“, листу „Младост“ и „Београдком гимназијалцу“. Десетак његових песама наћи ће се у књизи Зорана Милића „Сазвежђе на рубу неба“, панорами младих нишких песника, коју објављује „Градина“, 1970. године. Касније ће сарађивати у већини српских књижевних чаописа, а његове публицистичке текстове објављивати и преносити – „Политика“, НИН, „Дуга“, „Илустрована Политика“, „Дневник“ и други листови и ревије. Заступљен је у антологијама и изборима српске поезије и приповетке у земљи и иностранству. Песме су му превођене на енглески, немачки, македонски, бугарски, турски, руски, пољски, румунски, албански, белоруски и арапски, а приповетке на енглески, немачки, македонски, бугарски и албански језик.