Tesna vrata Andrea Žida važe za jednu od najlepših i najtragičnijih ljubavnih priča u istoriji književnosti. Kratki roman Tesna vrata u klasičnom stilu Andrea Žida osvetljava uzaludnu borbu za dostizanjem uzvišenosi kroz odricanje od fizičke ljubavi. Židova Tesna vrata napisana su 1909. kao novela koja, zajedno sa Imoralistom čini par narativa o sukobu unutrašnjih želja i moralnih načela. Za razliku od glavnog lika Imoralista koji se prepušta čulnom zadovoljstvu, Žerom i Alisa iz Tesnih vrata svoju ljubav žrtvuju zarad dostizanja uzvišenosti duha. Uz Geteove Jade mladog Vertera, Tesna vrata važe za jednu od najlepših i najtragičnijih ljubavnih priča u istoriji književnosti. Avaj! Tek ga sada razumem vrlo dobro; između Boga I njega ja sam bila jedina prepreka. Reci, o Bože moj, koja te je duša zaslužila više? Nije li on rođen za nešto bolje nego da voli mene? I da li ću ga ja voleti toliko ako se mora zaustaviti samo na meni? Kako se smanjuje u sreći sve što bi moglo biti herojsko! O! Kada bismo samo mogli, nadnoseći se nad dušu koju volimo, videti u njoj, kao u ogledalu, kakvu sliku ostavljamo! Andre Pol Gijom Žid francuski je pisac, humanista i moralista. Tragalac za sopstvenom ličnošću, ostajući uvek suštinski religiozan. Koristio je pisanje kao sredstvo za izučavanje moralnosti. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost i zagovornik za prava homoseksualaca, rođen je u Parizu, 22. novembra 1869. Njegov otac Pol bio je profesor prava i umro je kada je Židu bilo 11 godina. U autobiografiji Ako zrno ne umre, Žid je napisao da je njegov otac “dan provodio ne progovarajući ni reči u prostranoj ali mračnoj radnoj sobi, u koju sam ulazio isključivo ukoliko bi me on pozvao”. U radnoj sobi otac mu je čitao Molijera ili putovanja iz Odiseje, a posle bi o tome diskutovao sa Židovom majkom Žilijet. Ova čitanja duboko su se urezala u svest mladog Andrea, ne samo zbog zbog samog čina koji je bio nalik nekoj svečanosti, već zbog ozbiljnosti glasa njegovog oca i ponašanja njegove majke.