POKRETNI PRAZNIK -Ernest Hemingvej ... Чувено дело Ернеста Хемингвеја, објављено после смрти писца, у коме он описује свој боравак у Паризу у првој половини треће деценије 20 века. Станује у малом стану у улици Нотр-Дам-де-Шан, шета париским улицама, посматра ревносне риболовце на обалама Сене, улази у чувену књижару Силвије Бич да узајми неку књигу, чита целокупног Тургењева, чита Толстоја, Чехова, Достојевског, пије кафу у кафаницама Париза, одлази на пријеме код сликарке и књижевнице Гертруде Стајн, дружи се са Езром Паундом, Фордом Мадоксом Фордом, Скотом Фицџералдом, среће Џемса Џојса у шетњи Булеваром Сен Жермен док се враћао сам са једне јутарње представе. Он (Џојс) волео је да слуша глумце, иако није могао да их види. Џојс је позвао Хемингвеја да нешто попију па су отишли до `Два Мароа` и поручили два опора шерија, премда су увек говорили како Џојс пије само бело швајцарско вино... Нобелова награда за књижевност 1954. „Покретни празник”, једна је од последњих књига америчког нобеловца Ернеста Хемингвеја, пуна слика из пишчевог живота у Паризу, у периоду између 1921. и 1926. године. Књигу је објавила београдска „Просвета”, у преводу Александра В. Стефановића, с предговором Александре Жежељ Коцић. „Покретни празник” је аутобиографско дело флуидног жанра које је Мери Хемингвеј, пишчева четврта жена, објавила три године по његовој смрти, уз напомену да је он, с прекидима, ову књигу писао од 1957. до 1960. године. Ова књига је, како у поговору каже Александра Жежељ Коцић, један од водећих познавалаца англоамеричке књижевности код нас која је докторирала на делима славног писца, превасходно важна зато што нам двоструко открива Хемингвеја као књижевног јунака – најпре пристрасно, јер писац овде говори о себи и свом писању, потом непристрасно, јер као добитник Нобелове награде за књижевност туђим и зрелијим очима посматра сопствену младост. Подељен на двадесет појединачних поглавља „Покретни празник” се састоји од својеврсних скица о Паризу с почетка XX века, о многим тадашњим писцима и уметницима, Хемингвејевом свакодневном животу (навике, живот са првом женом и сином, недостатак новца, дружење и разговори по кафеима и књижарама), његовим поетичким ставовима и, можда најважније, његовој посвећености писању, опсесији да постане „добар амерички писац”. – Наглашена скопчаност Хемингвејевог живота и дела, као и његова „инвенција из искуства”, тј. поставка о нарочитом мешању фикције и стварности, усмеравају читаоце на помисао да је Хемингвејево стваралаштво једна велика аутобиографија заоденута у белетристичку форму – каже Александра Жежељ Коцић. Prosveta Beograd 1964 Tvrdi povez, zaštitni omot 235 str. SAJ. VIT.