Opis Pistaći pečeni 1kg rinfuz To što mi danas zovemo pistaćima je zapravo smešeći orah u Iranu ili srećni orah u Kini. Takođe su poznati i kao zeleni bademi. Ovi orašasti plodovi su takođe i praistorijska grickalica (potiču još iz doba paleolita)! S obzirom na to da je jedno od najstarijih drveća koje cveta, ljudi jedu pistaće bar 9000 godina unazad. Uz to, pistaći su i jedno od dva “koštunjava voća” koja se pominju u Bibliji (Postanak 43:11). Kako su pistaći dobili boju? Pistaći su živopisna grickalica, a to duguju svojoj zelenoj i ljubičastoj boji koje potiču od antioksidanasa (pre svega od karotenoida – lutein i zeaksantin, koji su naročito važni za zdrav vid). Pistaći su predivna grickalica. Prosto da se zadavite od… hranljivosti Pistaći imaju manje kalorija, u odnosu na ostale orašaste plodove. Naime, porcija od 30 grama (jedna šaka) pistaća ima oko 160 kalorija. Pistaći sadrže 50 % masti (od toga skoro 80% otpada na mono- i polinezasićene masti), po 20 % nekompletnih proteina i ugljenih hidrata, 2% vlakana, ali i vitamine i minerale. Između ostalog, bogati su kalijumom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, selenom, bakrom, cinkom, manganom, vitaminima E, C i A. Pistaći su, poput mnogih drugih orašastih plodova, bogat izvor vitamina B kompleksa. U njima se u značajnim količinama nalaze riboflavin (B2), tiamin (B1), niacin (B3), folati, vitamin B6 i pantotenska kiselina. U samo 100g pistaća nalazi se 100% dnevnih potreba za bakrom. Bakar je veoma važan za neurotransmisiju (komunikacija između moždanih ćelija), metabolizam i stvaranje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Pojedite samo 30 g pistaća dnevno i oni će učiniti pravo malo čudo za Vaš organizam, osim ako ste naravno alergični na njih ili neku od materija koju pistaći sadrže. Pistaći sadrže vitamin E, karotenoide i polifenole, tri jake grupe antioksidansa koje se bore protiv slobodnih radikala i štite naše ćelije od oštećenja. Jedno od jedinjenja koje se nalaze u pistaćima, gama-tokoferol (kog ima čak 23 mg u 100g pistaća), uz vitamin E se uspešno bori protiv oštećenja ćelija našeg najvećeg organa, kože. Obe materije su antioksidansi rastvorljivi u mastima i time obezbeđuju očuvanje integriteta kože, ali i prevenciju od infekcija i raka kože. Napomenimo i to da novija istraživanja ukazuju da gama-tokoferol ima mogućnost da smanji rizik od nastanka raka pluća za čak 30 %, pod uslovom da svakoga dana jedete 70 grama pistaća. Možda i najvažniji element koji pistaći sadrže jeste oleinska kiselina (mononezasićena masna kiselina). Redovan unos ove kiseline (kojom je bogato i extra virgin maslinovo ulje) će smanjivati nivo ukupnog, ali pre svega lošeg holesterola (LDL holesterol), a u isto vreme će se podizati nivo dobrog holesterola (HDL holesterol). Uvrstite li pistaće u svakodnevnu ishranu unosićete dijetna vlakna, monozasićene masne kiseline i antioksidanse u kombinaciji koja smanjuje rizike od nastanka koronarnih bolesti (angina pektoris, infarkt miokarda…) Pistaći sadrže više kalijuma u odnosu na druge orašaste plodove, koji može pozitivno delovati u regulaciji povišenog krvnog pritiska. Odličan su izvor fitosterola (najpoznatiji beta-sitosterol), koji su po hemijskoj strukturi slični holesterolu. Od svih „orašastih plodova” pistaći imaju najveći sadržaj fitosterola (279 mg/100 g). Kada su fitosteroli prisutni u većoj količini u organizmu, snižava se nivo holesterola u krvi( vezivanje za mesta za koja se holesterol inače vezuje, „kompeticija”, smanjena apsorpcija holesterola, a identična „korisna” funkcija) i podstiče imuni sistem. Dvonedeljno, redovno konzumiranje pistaća, „sniziće holesterol” i do 20 %, čemu dopirinosi i antioksidans lutein. Pistaći štite arterije, pospešuju varenje, pozitivno deluju na rad mozga i jetre. U narodnoj medicini koriste se kao sredstvo protiv bolova u želucu, bubrezima, protiv povraćanja i kašlja. Preporučuju se bolesnicima posle teških i iscrpljujućih operacija. Ljubiteljima pistaća zagarantovan je i bolji seksualni život, jer je dokazano da se kod muškaraca koji svakodnevno jedu ove zelene plodove, seksualna moć poveća za 51%. Za to su zaslužne esencijalne masne kiseline, koje su važne prilikom proizvodnje testosterona, a beta-sitosterol doprinosi i zdravlju prostate. Fitosteroli se koriste i u lečenju uvećane prostate (prostate hypertrophy). Oni smanjuju bol, „gorući osećaj” i normalizuju pražnjenje mokraćne bešike. Pistaći značajno pomažu i u usporavanju starenja. Kako sadrže velike količine antioksidansa ključnih za obnovu ćelija, mnogi pistaće nazivaju prirodnim botoksom. Borama ćete se uspešno suprotstaviti ako budete jeli 5-10 pistaća dnevno. Ipak, nova saznanja mogla bi ih pod obavezno uvrstiti na dnevni meni dijabetičara (dijabetes tipa 2), jer učestvuju u kontroli nivoa šećera u krvi ujedno pružajući osećaj sitosti nakon obroka. – “Naša studija je otkrila da strategije kao što su kombinovanje „pistaća u obroku“ smanjuje šećer u krvi posle jela, što rezultira manjim rizikom od razvijanja dijabetesa tipa 2 i koronarnih bolesti” – ističe dr Siril VC Kendlal, učesnik konferencije Eksperimentalna biologija 2009. u Nju Orleansu. Pistaći su posebno bogati antioksidansom luteinom( zdrav vid – karotenoid), koji inače pronalazimo u zelenom lisnatom povrću i voću jakih boja.