Treće izdanje: izmenjeno i dopunjeno Izdavač: Orion Art, Beograd Edicija: Raskrsnice arhitekture Prevod: Marko Nikolić Povez: tvrd Broj strana: 378 Bogato ilustrovano: 362 ilustracije u crno-beloj tehnici Sadržaj priložen na slici. Pečat bivšeg vlasnika na predlistu, odlično očuvana. Već u prvo poglavlje i na sam početak Moderne arhitekture Frempton savršeno razložno postavlja racionalizam XVIII veka, Bulea i Ledua, Ložijea, Roberta Morisa, Lodolija, Piranezija i Dirana, koji su svako na svoj način učestvovali u genetskom oblikovanju ideja i prakse “moderne”. A onda bismo mogli redom: doprinos XIX veka , “inženjerska arhitektura”, paralelno sa Eklekticizmom ; pa Ar Nuvo, Gaudi, Rajt, Gropius i Bauhaus, da bi Ruski Konstruktivizam zauzeo (najzad) pravo i zasluženo mesto u gledanju na razvoj ideja i koncepcija jedne drugačije arhitekture u odnosu na prošlost. Novi Duh ( L’Esprit Nouveau) Le Korbizijea i “Ozareni grad” nade, utopija i jednovremenog pragmatizma stoje pored Alvar Aalta, previše diskretno zapisanog Južnog Amsterdama i Berlagea, da bi se o Luisu Kanu, sa velkim razlozima, govorilo iz njegove moćne geometrizacije primarnih tela i slika. “Teme i varijacije” Internacionalnog stila govore o proširenom uticaju Moderne arhitekture, pre nego Frempton pokaže Brazil i Japan, nadolazeće “pobornike” nove estetike, koliko i obnovljenih ideologija. Novi Brutalizam se oslanjao na asketizam posleratne obnove i plaćanja poreznika za javne sadržaje škola i bolnica, dakle na štednju uz pomoć “neobrađenog betona” (beton brut) koliko i uz pomoć vidljivih instalacija, da bi se šezdsetih sve vratilo na nove tehnologije, kult “kosmičkih letova” i grupu Archigram, Fulerove “geodezičke kupole” i Kurokavine “kule od kapsula” - između kocki šećera i mašina za pranje veša. Postmodernistički period (od 1970-ih do 1990-te) ne izaziva posebno Keneta Fremptona na “kritičku istoriju”, ali postaje bitan u promišljanju jedne nove i dugo nezapažene graditeljske linije Moderne arhitekture - kritički regionalizam, koji sa razlogom u centar naših napora u arhitekturi postavlja pitanje kulturnih identiteta. (K-110)