Kako je uspeo da nas još jednom uvuče? Delimično je to i sama prodornost njegove tehnike. Što nas više iznervira preteranim pripremama, to se efikasnije njegove pripreme na kraju isplate. Dugoročno gledano, ne samo da smo emocionalno povezani sa Arnijem Kaningemom i njegovom paklenom gomilom, već povremeno i navijamo da bi bolesni par uspeo. King nam je samo pokazivao svoju spremnost da sruši nevinog protagonista, za slučaj da postanemo samozadovoljni zbog nečijeg prava da preživi u njegovim pričama. Kao dobar igrač pokera, spremao nam je za sledeći put. “Christine” je sledeći put, i u njemu se taktika gospodina Kinga na kraju isplati. Kristinina premisa izgleda kao tipičan horor roman – zli automobil oživljava i počinje da ubija. To je poznata priča oživljena u takvim groznim filmovima kao što je auto. King uspeva da od toga napravi nešto briljantno. Reč je o višegodišnjem prijateljstvu popularnog fudbalera Denisa Gildera i Arnija Kaningema, ošamućenog, izopćenog sa mrljama na licu koji je glavni deo svačije šale. Takođe je reč o prelepoj Li Kabot koja se nalazi između dva prijatelja i Arnija i predmeta njegove opsesije, automobila, te strašne Kristine. Kristin oživljava. Arni nekako postaje opsednut duhom gadnog starog čoveka po imenu Roli De Lebej, Kristininog bivšeg vlasnika koji je možda, a možda i nije, sam negativac. Veliki deo priče vrti se oko toga da Kristin oživi i da lovi i ubije sve koji su joj zgrešili. Policajac koji istražuje ubistva zna da nešto nije kako treba, ali Kristin radi ono što najbolje zna. King čini da Kristin deluje više od onong običnog horor romana o automobilu koji oživljava. On to radi kroz kvalitet pisanja. Karakterizacija je takođe odlična. Arni je tip sa kojim je lako saosećati. On je tip koga je ostatak sveta uvalio u zemlju. Naježićete se njegovom transformacijom u nasilnog, poremećenog psihopatu dok ga Kristin i Lebejev duh obuzimaju.