Aleksandar Andrija Pejovic: Lav i orlovi - Talijanska vanjska politika prema Albaniji i Jugoslaviji Период деловања и односа италијанске спољне политике према Балкану, односно конкретније Албанији и Југославији, који је трајао од краја Великог рата до априла 1941. године, био је изузетно сложен и богат догађајима, неочекиваним обртима, механизмима сарадње, подривања и сукоба, занимљивим личностима и њиховим потезима. Иако 23 године не представљају дуго раздобље, током њих су Италија, Албанија и Југославија доживеле много веће промене у односу на оно што је карактерисало ранији период. Било је то време новог поретка на рушевинама Првог светског рата, нарастајућих идеологија, ревизионистичких жеља и покушаја очувања стеченог током рата. Италија је била значајно друкчија у односу на Краљевину која се развијала у првим деценијама након уједињења. Југославија је била тек један нови покушај уједињења различитих народа, религија и цивилизација, а Албанија је окушавала своје прве кораке као независна држава. Све је ово било и више него довољно да и дипломатија трију држава, која је, каткад активно а каткад пасивно, пратила дешавања, буде богата различитим приступима и начинима деловања. С обзиром на нови распоред државних творевина након 1918, не могу се у потпуности правити паралеле у односу на раније периоде, али се свакако може рећи да након Другог светског рата релације и дипломатско деловање није достигло једнак ниво активности и значаја, како је то био случај двадесетих и тридесетих година XX века. Управо због тога спољна политика Италије, као и реакција на њу у Београду и Тирани, представљају изузетно интересантно и плодно тло за проучавање. тврд повез, 24 цм, 200 стр, илустровано