Jedinstvena i neponovljiva, ova drama u stihovima najpoznatije je Geteovo delo i jedno od najznačajnijih u evropskoj i svetskoj književnosti. Gete je na svom Faustu radio šezdeset godina, gradeći monumentalno ostvarenje čija će ga slava ovenčati zvanjem najvećeg pisca na nemačkom jeziku i utisnuti lik Fausta u kolektivnu maštu kao oličenje duha savremenog čoveka. Stvarajući lik naučnika koji prodaje dušu đavolu u zamenu za mladost, mudrost i moć, pripovedajući o paktu između Fausta i Mefistofela i njihovom putovanju na kojem otkrivaju užitke i lepote sveta, Gete je dao oblik simbolu čovečanstva, podeljenog između dobra i zla, između žudnje za znanjem i svesti o sopstvenim ograničenjima, između prokletstva i iskupljenja. U mojim grud’ma stanuju, ah! duše dve, jedna od druge hoće da se otrgne. Meseče puni, bar da gledaš sad poslednji put na moj golemi jad! U ponoć kol’ko sam te puta dobdio na sedištu tom, za knjigom dočekô i hartijom, sumorni druže, da dolutaš! Da mi je da po gori hodam, tvom milom sjaju sav se odam, da lebdim s dusima nad gudurom, po livadi u sutonu da bludim tvom, oslobođena zagušnoga znanja, u rosi tvojoj duša da ozdravlja.