Kanjon Tare slovi za najdublji u Evropi a na planeti zauzima srebrno, drugo mesto. Veći i čuveniji je jedino kanjon reke Kolorado u severnoj Americi. Međutim, usuđujem se da potpišem da je naša (kako god to kome zvučalo) Tara mnogo lepša od Kolorada. U poređenju sa slavnim pustim Koloradom, kanjon Tare je izuzetno živ, zelen i bujan, prebogat zimzelenom i listopadnom florom. Voda u kanjonu i duž celog toka reke je prve kategorije i potpuno je pitka! U kanjonu je poznato oko osamdeset pećina koje su još uvek nedovoljno istražene a u nekima je utvrđeno je postojanje tragova života u praistoriji. Kanjon Tare je jedna od ovdašnjih oaza netaknute prirode i rezervat je za mnoge endemske i reliktne vrste biljaka i životinja. Sve ovo, bilo je dovoljan razlog da se UNESCO i njegov program „Čovek i biosfera“ od 1977. godine okite i ovim smaragnim draguljem. Nekoliko godina kasnije, 1980. godine, Zajedno sa Nacionalnim parkom Durmitor, našla se na UNESCO -voj listi Svetske baštine prirodnih dobara. Valja naglasiti da je Tara ispunila čak tri uslova: geološki, hidrološki i biološki fenomen (za upis u listu dovoljan je samo jedan). Kanjon je dug ukupno 60 km a njegova prosečna dubina iznosi 1073 metra, mestimično i 1300 metara. Najveća izmerena dubina kanjona iznosi 1333 metra. Kanjon Tare je jedan od nekoliko kanjona koji okružuju planinu i nacionalni park Durmitor (kanjon Tare, kanjon Komarnice, kanjon Drage, kanjon Sušice i kanjon Pive) Posebnu turističku atrakciju predstavlja splavarenje Tarom. Poseban tekst „Splavarenje Tarom“ očekujemo uskoro u kategoriji Aktivnosti – Avanturizam Jovan Krizek (1904 - 1996) Motiv sa Tare, oko 1960-tih tempera 33 x 40 cm plus ram signatura dole desno cirilica zapis autora na poledjini zastitnog kartona Napomena: Postoji jedna tacka koja se vidi u gornjoj desnoj polovini slike na fotografije. Ona se nalazila na staklu koje je bilo prasnjavo i sada je skinuta sa istog. Dakle, u pitanju nije bilo ostecenje na slici. Hvala na razumevanju.