Autor - osoba Fiori, Umberto Naslov Govoriti zidu / Umberto Fjori ; izbor i prevod sa italijanskog Dejan Ilić Vrsta građe poezija Jezik srpski Godina 2001 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 2001 (Beograd : Sprint) Fizički opis 106 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Ilić, Dejan Zbirka Biblioteka Uspon ; knj. 2 Napomene Prevodi dela: 1. Esempi ; 2. Chiarimenti ; 3. Tutti / Umberto Fiori. UMBERTO FJORI Stvarnost je, kod Fjorija, data na nekoj vrsti distance koja ne isključuje prisan odnos sa stvarima. Stvari možda ostaju nedokučive i strane (strane i sebi, otuda ravnodušne i zavodljive), ali su subjektu ipak drage i srodne: „Cirkulišemo/ u jednoj prisnoj sceni:/ oblaci, zidovi, stabla; ali ne možemo/ da ih zagrlimo, shvatimo do kraja./ Daleko smo od pravih stvari/ koje su oko nas./ Pravimo grešku.“ Pejzaž grada ili „prirode“, naše okruženje, zacelo je jedna prisna scena, postoje neke telesne senzacije, možda čitava erotologija kliženja tela kroz prostor, ali kako prostor, tako i stvari u njemu, samo nas privlače, zavode, ostajući nam uvek strane, bitno distancirane i povučene u sebe, kao neka retraktilna bića koja nam izmaknu čim posegnemo za njima. Mi, dakle, ne možemo da „se vratimo“ stvarima, ili, kako kaže pesnik, ne možemo da ih „zagrlimo“, nemamo gde da to učinimo jer je reč o jednom spoljašnjem prostoru, glatkom i sjajnom, o spoljašnjim senzacijama bez sećanja (zaboravnim, senilnim). Iza stvari nećemo nikada naći njihovu kuću u koju bismo mogli da se vratimo, nego uvek i samo čistinu, novi spoljašnji prostor, novo otvaranje, novu prazninu koja se ponavlja, klizi, privlači, pustinju koja nas okružuje, ali i mesto s kog govorimo, mesto poezije. – Dejan Ilić Ove pesme žive od figure poređenja, održavaju se na pronicljivoj upotrebi, neretko genijalnoj, jednog običnog „kao“, istinskom stožeru na kom se okreće, odapinje i razrešava svaka pesma... Eksplicitno poređenje već je decenijama (možda oduvek) užas pesnika koji ga, odveć često, ukidaju, ili nastoje da od poređenja naprave analogiju, nešto magično i misteriozno – odveć često, međutim, nešto besmisleno i nemotivisano. Fjori je, dakle, povratio jeziku jedan od uobičajenih aspekata „normalnog“ jezika... – Đorđo Manakorda MG112