Alis se na kraju povezuje sa svojim prijateljem, još jednim policajcem u Parizu, koji daje neke informacije koje joj pomažu da shvati šta se dešava. Čini se da se ubica iz Alisine prošlosti ponovo pojavio i želi da je uhvati ako ga ona i Gabrijel ne pronađu prvi. Dok par provodi sate zajedno u pretučenom automobilu koji se kreće od Njujorka do Mejna, gde veruju da se ubica nalazi, Alis postaje sve nesigurnija u Gabrijelove namere. Ne seća se ničega o tome kako je stigla u Njujork, a njen gubitak pamćenja je dezorijentišući i uznemirujući. Nepodudarnosti u Gabrijelovoj priči počinju da se zbrajaju, što je još više zbunjuje. Ovde Alisina zemlja čuda postaje veoma mračna i preti da sve okonča. Muso nas ispunjava o tome šta se zaista dešava kroz kombinaciju Alisinih sećanja koja se vraćaju i ličnih opisa događaja lika. Tempo je do ove tačke bio vrtoglav, dajući čitaocu malo vremena da preispita dokaze koji su se razvijali. Odjednom, međutim, radnja se zaustavlja i Muso koristi jednog od svojih likova da objasni kako sve ovo ludilo ima smisla. Pisanje, koje je najočitije na samom početku knjige pre nego što se tempo radnje ubrza, deluje gotovo kao nacrt. Muso neprekidno koristi delimične rečenice i daje nam pozadinu likova i putanju radnje bez mnogo razvoja. Dok se Alis i Gabrijel kreću kroz Njujork, a zatim i Novu Englesku, dobijamo delove opisa, ali, opet, ništa nije u potpunosti razvijeno. Iako se ovo neće svideti onima koji vole trilere vođene likovima, čitaocima koji cene brzo imerzivno iskustvo i ne smeta im malo dezorijentacije ova knjiga će se veoma dopasti. Što se mene tiče, pošto sam pročitao i cenio Musov prethodni roman Reunion, radujem se njegovoj sledećoj knjizi pod pretpostavkom da će odvojiti vreme da dočara skicu. Priča o Džodinom pogledu je zamrla čim je počela. Voleo bih da čitam više o njoj. Zašto je uopšte predstavljati. Sećanje je počelo sporo, a onda mi se dopalo da upoznam novog lika, Pola. Alisino donošenje odluka dok je bila trudna je bilo stvarno zbrkano. Ne bih joj dao medalju za to. Njen lik je bila osoba koja je kontrolisala gazdu, pa pretpostavljam da bi želela da ima sve zasluge što je sama uhvatila lošeg momka. Da stvar bude još gora, u džepu jakne pronašla je pištolj koji joj ne pripada sa tragovima krvi na pištolju i bluzi. Ona je govorila francuski, ali je stranac govorio engleski. Naizmenični pogled bio je stranac, Gabrijel, džez pijanista. Probudila ga je Alisa sa pištoljem koji mu je uperio u lice. Alis je želela da zna ko je on, ali koliko god se Gabrijel trudio, nije mogao da se seti šta se dogodilo nakon što je popio nekoliko previše alkoholnih pića, baš kao Alis. Alis je mislila da su u Parizu, ali Gabrijel je mislio da su u Dablinu. Ispostavilo se da su oboje bili u Njujorku, ali kako? Treći pogled bila je Džodi, 24, tek sa policijske akademije. Želela je da sprovede pravu istragu, ali joj je preostalo da juri otimače torbica i daje turistima uputstva. Dok se osećala ogorčeno, grupa tinejdžera joj je rekla da im je telefon oteo par koji je zajedno vezan lisicama. Osećala se uzbuđeno i požurila nakon što je uspela da uđe u trag telefonu. Priča se prebacivala na Alisino sećanje od pre tri godine na svakih nekoliko poglavlja, zatim pre dve i po godine i tako dalje. Volim drugačije. Svi obrti su bili neočekivani i bilo je sjajno. Otkrivanje na kraju bilo je veliki preokret događaja koji me je zatekao nespremnog. Više bih voleo priču, ali opisi njihovog okruženja tokom njihove duge vožnje ili u Parizu su me nekako izgubili. Ideja o serijskom ubici i ženskim čarapama bila je intrigantna, kao i cela Alisina muka oko hvatanja ubice. Drago mi je što sam pročitao ovu knjigu i preporučujem je svima.