Ali cena korišćenja ove sposobnosti je veća nego što Džejmi može da zamisli – kao što otkriva kada ga detektiv njujorške policije uvuče u poteru za ubicom koji je pretio da će udariti iz svog groba. “Kasnije” je Stiven King u svom najboljem izdanju, zastrašujuća i dirljiva priča o izgubljenoj nevinosti i iskušenjima koja testiraju naš osećaj za dobro i pogrešno. Uz odjeke Kingovog klasičnog romana “To”, “Kasnije” je moćno, opsjedajuće, nezaboravno istraživanje onoga što je potrebno da se suprotstavi zlu u svim licima koje nosi. Da li neko piše decu sa čudnim moćima bolje od Stivena Kinga? I, postoji li neko na sceni ko ima više insajderskog znanja o izdavačkoj industriji? Džejmi je klinac koji može da vidi mrtve ljude, a njegova samohrana majka je književna agentica spremna da uradi sve što mora da bi hleba ostala na stolu, bez obzira na književnu etiku. Pre nego što se unervozite što je ovo ista dinamika „Šesto čulo“ koju svi poznajemo i koju volimo, neku vrstu straha, Džejmi, naš narator, dobro je svestan filma M. Najta Šajamalana iz 1999. godine. Što je još važnije, čini se da je King svestan da je „Šesto čulo“ u osnovi priča o poreklu superheroja: dete otkriva svoje moći, gleda oko sebe, a zatim pokušava da učini svet boljim mestom. Kao što nas Džejmi podseća u celosti, „ovo je horor priča“, a horor priče nisu toliko o tome da svet učinimo boljim, koliko o pokušaju da izađete živi, sa što više delova vaše duše. povući se iz tame. Kako Džejmi brzo saznaje, ubeđivanje onih oko sebe da može da vidi mrtve ljude je poziv za njih da iskoriste tu sposobnost – tu je ludi bombaš koji preti gradu, postoji izgubljeni rukopis, postoji bogatstvo za koje samo mrtvi znaju – i ovde se King uvek isticao. Njegove premise i situacije se protežu u vašoj glavi baš kada ih čujete skicirane, zar ne? Kingovo pisanje u “Kasnije“ je čisto, direktno i evokativno kao što je ikada bilo. Kratka, precizna poglavlja omogućavaju brzo čitanje, zaplet vođen kriminalom je propulzivan, uključuje oružje, drogu, bombe i otmice, ali, što je još važnije, neke od redova jednostavno oduzimaju dah. Koža “šljunak” sa guskom. Mrtva osoba koja se suočava sa Džejmijem je „kao spaljeni balvan sa vatrom još uvek unutra“. Ali uvlačenje u glavu i glas i život ovog klinca naratora je ono u čemu se King posebno ističe.