Samizdat, objavljeno u piščevom izdanju u Švedskoj, izuzetno retko u ponudi. Oblast: Biografije i Memoari Izdavač: Piščevo izdanje Autor: Petar P. Žegarac Opis: amatersko izdanje, meki povez, stanje odlično Naslov: April 41. : zapisi jednog komordžije Vrsta građe: roman Jezik: srpski, ćirilica Godina: 1987 Izdavanje i proizvodnja Štokholm : [P. Žegarac], 1987 Fizički opis: 152 str. ; 22 cm Pisac o svom trošku Petar Žegarac 1906–1993 Vreme brzo, neobično brzo, teče i menja se. Događaji se smenjuju kao na traci. Ono što se dogodilo samo pre pola časa, pola meseca ili pola godine zna se nepovratno izgubiti ako se ne zabeleži. Mudrost, da se stvarno dogodilo samo ono što je zapisano, potvrđuje se uvek iznova. U poodmakloj životnoj dobi, dakle u dobi kada se počinju svoditi računi sa životom i njegovim učinkom, jedan čovek počinjao se sećati i pomalo beležiti. Na nagovor prijatelja odlučio je da svoje beleške učini dostupnim širem krugu ljudi. One što su odlučivali o ulaganju društvenog novca u očuvanje naše kulture i jezika u tuđini, njegove knjige, nažalost, nisu interesovale. Verujući, međutim, u reč svojih prijatelja odlučio je, zbog toga, postati pisac o svom trošku. Zvao se Petar Žegarac. Dobro je, čak bi se moglo reći da je i opšta korist, što je tako odlučio. Staro znanje za nove ideje Bio je mašinski inženjer. Pre Drugog svetskog rata bio je direktor prodajnog odeljenja petrolejske kompanije „Šel“. Kao visokoobrazovan stručnjak posle rata radio je na odgovornim mestima u privredi. Pedesetih godina će se teže razboleti i zbog lečenja, duže će odsustvovati sa posla. U dokolici probude se stara znanja stečena za vreme studija u obradi kovanog gvožđa. Naučeno na fakultetima kombinuje i upoređuje sa literaturom iz umetnosti. Odlučuje se da pokuša i uspeva kovano gvožđe koristiti kao materijal za umetnički izraz. Posle šest godina upornog rada, nakon izložbi u otadžbini i inostranstvu (Italija, Nemačka, Luksemburg, SAD i Švedska), Petar Žegarac je postao član Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije. Trosoban stan na izložbi Vrhunac kao primenjeni umetnik Žegarac će ostvariti 1962. godine reprezentativnom izložbom „Metal u savremenom domu“. Izložba je bila postavljena u Muzeju za primenjenu umetnost u Beogradu. U stvari na izložbi Žegarac je opremio svojim delima trosoban stan. Nameštaj je bio od kovanog gvožđa modernog oblika i Žegarčevog dizajna, dekorativna ogledala sa ornamentima iz naših srednjevekovnih manastira, tapacirane fotelje, stolovi od kovanog gvožđa sa pločama od staklenog mozaika, a u vitrinama su bili emajl eksponati, zdele, tanjiri, čiraci, vise modela posuđa za kafu. Pisac unikatnih dela U poznim godinama, kao afirmisan umetnik primenjene umetnosti, Petar Žegarac, na sreću, okušava se kao pisac. Zaista je to srećna okolnost, jer je Žegarac, sa izbrušenim osećajem za detalje i opštim zapažanjima, ostavio vredna dela. Njihova vrednost je u slici života osamdesetih godina ovog veka, uspešno izvajanoj slici naših domaćina, Šveđana, ali i u izvanrednim opisima mesta, ljudi i pojava koje su, od detinjstva u Sremskoj Mitrovici do smrti u Stokholmu, ispunjavale život ovog neobičnog čoveka. Humorističko satirične priče „Kako postati pravi Šveđanin“, uz knjige sećanja; „Sećam se...“ i „Nova sećanja“, izdvajaju se svojom zrelošću. Ako zanemarimo jezičke i gramatičke greške, na koje se i pisac u obraćanju čitaocu žali, jer nema među useljenicima lektora, spomenute knjige, verujemo, u budućnosti će se sve više spominjati. Švedska verzija knjige „Kako postati pravi Šveđanin“ od strane švedskih kritičara proglašena je „kao unikatno delo svoje vrste“, piscu je donela godišnju nagradu opštine Stokholm i prijem u članstvo Udruženja švedskih književnika. Neopravdano zapostavljen Kao primenjeni umetnik Petar Žegarac je dobio punu satisfakciju. Kao pisac za života je bio zapostavljen, moglo bi se reći i potcenjen. Neopravdano. Dovoljno je bilo pročitati njegove opservacije o našem i mentalitetu Šveđana, pa se uveriti u umetničku, a posebno dokumentarnu vrednost onog što je Žegarac napisao. Međutim, to nije jedino. Knjige napisane „o svom trošku“ mogu biti, a one su to već i danas, dragocene za sve one koji požele osvetljavati puteve nas razvejanih po belom svetu. _____________________________________________ Sve knjige Petra Žegarca: „Po mirisu mi dođi“, humorističke i druge priče, 1979. „Sećam se...“, priče, 1982. „Att bli äkta svensk“, „Norsteds“ 1982. „Kako postati pravi Šveđanin“, 1985. „Tamo-amo po Evropi“ – putopisi sa originalnim fotografijama, 1986. „April ´41“ – zapisi jednog komordžije, 1987. (ćirilica) „Biser u moru“, priče, 1988. „Članci i eseji“, 1988. „Leni“, roman, 1988. „Nova sećanja“, 1991. (ćirilica) Sve knjige Petra Žegarca, osim jedne napisane na švedskom jeziku ( „Att bli äkta svensk“ – Kako postati pravi Šveđanin), objavljene su u izdanju autora. Knjigu humorističko-satiričnih priča na švedskom objavila mu je poznata izdavačka kuca „Norsteds“ 1982. Dve knjige koje je objavio u vlastitom izdanju Petar Žegarac je posvetio svojoj supruzi Karin Almberg, jednu Mili Vidaković, dok je jednu knjigu posvetio drugarima sa kojima je proveo mladost: Kosti i Nikoli Milinovu, Aleksandru Beriću i Zvonku Veljkoviću. Biografija: Petar Žegarac rođen je 1906. godine u Sremskoj Mitrovici. Školovao se u rodnoj Mitrovici i Novom Sadu gde je maturirao. Studirao je na Tehničkim fakultetima u Beogradu i Zagrebu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti Srbije (ULUPUS) i Udruženja švedskih književnika. U Švedsku je došao 1969. godine. Bio je oženjen Šveđankom Karin Almberg. Imao je više samostalnih i zajedničkih izložbi u Srbiji i inostranstvu. U vlastitom izdanju objavio je devet knjiga. Jednu knjigu objavilo mu je švedsko izdavačko preduzeće „Norsteds“. Bio je član prvog Odbora Srpsko-pravoslavne crkvene opštine u Stokholmu. Umro je u Stokholmu 1993. godine, gde je i sahranjen. MG113 (N)