Presing, 2018. Sa posvetom autorke!!! Poslednja knjiga pesama aktuelne dobitnice Ninove nagrade. Mestimično uredno podvlačeno grafitnom (lako se briše). Zbirka „Ja, Klaudija“ predstavlja svojevrsnu misteriju spasa. Poetsko nadahnuće Danice Vukićević bokori se u metafore biljnog i životinjskog sveta, šarenih i svetlucavih pojava koje nadilaze i prevazilaze ovdašnje gubitke. Iz trenutne životne situacije i sveta bez smisla, prelazi se u satvoreni svet. Subjekt lirskog govora žonglerskom veštinom uspeva preko štrika da prevali put do bajkovite raskoši i kao u kakvoj pastorali ostvari svoj svet sreće i ispunjenosti. Sa jedne strane je pesnikinja, ovo ovde, sa druge strane je transcendencija, Gospod, Majka, Moguće. A svaka od mogućnosti nudi ograničenja. Pozicija pesnika se katkad poistovećuje sa bogovskom, a katkad blago i pomalo crnohumorno parodira, jer ne može da spasava. Pevaju se neposredni trenuci bola, stajanje pred grobnicom etrurskih roditelja, sećanja na njihov život i sećanja na sopstveni život koji polako nestaje da ga zameni hladnoća i bezosećajnost ploče sveta ljudi. Pevaju se mnogostruke pojave pojavnog sveta, savremenog doba, aktuelnosti kojima nismo dorasli a koje često urušavaju temelje našeg bića. Katkad se teška melaholija nestajanja direktno prevazilazi putem razmatranja i postavljanja pitanja. Jedan od mogućih odgovora jeste pomenuto kreiranje novog sveta, nove stvarnosti koja se odvija u jeziku i njegovim mogućnostima poetskog stvaralaštva. Na pesnikinjino pitanje kuda da se krene odgovor je da se ne mora nikuda krenuti nego stajati nepokolebljivo, opstajati u paklenom simultanizmu ovamošnjeg, pridružen univerzalnom pesničkom bratstvu u univerzalnoj pesničko-čovečijoj sudbini. Објавила књиге поезије: Као хотел на ветру, 1992; Када сам чула гласове, Матица, 1995; Шаманка, 2001; Лук и стрела, 2006; Прелазак у једну другу врсту, 2007; Високи фабрички димњаци, 2012; Светлуцавост и милост, 2013; Док је сунца и месеца, 2015; Ја, Клаудија, 2018… Књигу кратке прозе На плажама, 1998; прозну књигу Живот је горила, 2000; књигу прича Мајка обрнутих ствари, 2017. Бави се и књижевном критиком и есејистиком. Песме су јој превођене на шпански, енглески, немачки, пољски, француски, грчки, македонски, холандски… Објављивала у значајним часописима (ПроФемина, Реч, Књижевне новине, Репортер, Северни бункер, Књижевни магазин, Данас, Овдје, Независни, Повеља, Студент, Тиса, Летопис Матице српске, Сент, Поезија, Сарајевске свеске, Pro Femina, special issue 1997, contemporary women’s literature in Serbia, у пољском електронском часопису http://www.modowo.pl/pl/static/poezja-danica-vukicevic,etc. шпанским часописима ANFORA NOVA, Debats, грчком часопису Poetix), холандском AWATER. Заступљена у песничким и прозним антологијама: The Horse Has Six Legs, антологија српске поезије коју је превео, предговор написао и изабрао Чарлс Симић (Charles Simic); Мачке не иду у рај (поезија, приредила Радмила Лазић); Из музеја шумова (поезија, приредио Ненад Милошевић); Звезде су лепе али немам кад да их гледам (поезија, приредила Радмила Лазић); Мала кутија (проза, приредио Михаило Пантић); Српске прозаиде (проза, приредила Бојана Стојановић Пантовић); Женски континент (проза, приредила Љиљана Ђурђић); Антологија новије српске поезије (приредио Гојко Божовић), Антологија љубавне поезије српске (приредили Божо Копривица и Лазар Ристовски); Лексикон божјих људи (проза, приредили Славољуб Марковић и Васа Павковић); Cat Painters (антологија савремене српске поезије за америчко тржиште, приредиле Биљана Д. Обрадовић и Дубравка Ђурић); антологија поезије на француском Voix Vives de méditerranée en méditerranée anthologie Sète 2017, le cent-dix-huitième ouvrage publié par les Éditions Bruno Doucey; Краљица Лир и њена деца (српска женска прича, приредила Љубица Арсић). Завршила Општу књижевност и теорију књижевности и Женске студије. Добитница награда ПроФемина, Биљана Јовановић, Милица Стојадиновић Српкиња. Живи и ради у Београду.