Pripovest engleske književnice Sofke Zinovjev o uzbudljivom životu njene bake podseća na seizmograf velikih istorijskih potresa XX veka. Nema važnog događaja koji nije na neki način uticao na sudbinu princeze Sofke Dolgorukove. Verovatno bi život ove napredne, intuitivne i samostalne žene bio jednako buran i da je živela u neko mirnije doba. Vrtlog dramatičnih događaja i njena strastvena priroda nosili su je uvek ispred vremenakoje je, ipak, odlično razumela. Uvek okružena izuzetnim ljudima različitih ideoloških stavova – ruskim i engleskim plemstvom, belogardejcima i levičarima, emigrantima, disidentima i umetnicima, Sofka je ostajala svoja. Od Sankt Peterburga, preko Krima, do okupiranog Pariza, nacističkog logora u Vitelu i oslobođenog Londona – Sofka je ostavila dubok trag, praćena skandalima i svedočanstvima o dobročinstvima, ogovaranjem i divljenjem. Poput svoje prababe, Katarine Velike, Sofka nije bila laka, ni svetica, ali je njena fascinantna ličnost uvek osvajala pažnju, a često i ljubav i poštovanje. Crvena princeza je i biografija i roman: junakinja Sofka Dolgorukova, premda stvarna ličnost, imala je zanimljiviji život i složenije psihološko ustrojstvo nego mnogi književni likovi, pa njen portret može da se nosi i s najuspelijim književnim portretima. Naravno, zaslugom njene talentovane unuke, koja je vešto iskoristila građu iz babinog dnevnika, nedorečeno dopunila porodičnim predanjima i sećanjima babinih prijatelja i ljubavnika, da bi ispričala priču o dve fascinantne junakinje: svojoj babi Sofki i Revoluciji. Istoj onoj Revoluciji koja je srušila svet mlade Sofke i promenila živote miliona ljudi, koja je Sofki Dolgorukovoj oduzela sve i dala mnogo više. O Revoluciji za koju je Sofka verovala da je jedini način da se svet učini boljim mestom za život, koja je i nju gurnula u svet u kome je našla toliko ljubavi i strasti.