Danas je potpuno jasno da napretka čovečanstva, a ni ljudskog opstanka na ovoj planeti neće biti ako se ozbiljno ne pozabavimo očuvanjem životne sredine. Ekološka istorija sveta pruža odličnu polaznu osnovu za upoznavanje sa osnovnim ekološkim problemima i razumevanje problema koje treba rešiti da bi se omogućili održivi razvoj i dugoročni opstanak na Planeti. Ponting istražuje odnos životne sredine i ljudske istorije na primerima velikih svetskih civilizacija, od Sumera i drevnog Egipta, preko Rimskog carstva, Maja, Uskršnjeg ostrva, do zemalja Trećeg sveta i najrazvijenijih savremenih država. Autor na ubedljivim primerima pokazuje kako su nemarnim odnosom prema resursima određene ljudske zajednice izazvale sopstvenu propast i izvodi zaključak da su ljudi uvek iznova gradili društva koja su rasla i napredovala zahvaljujući korišćenju prirodnih bogatstava sve dok ona, usled povećanja broja stanovnika i naraslih potreba ne bi postala nedovoljna, što bi potom, dovodilo do propasti zajednice. Svako sledeće društvo imalo je veći i razorniji uticaj na životnu sredinu. Na trenutnom stupnju razvoja, ljudsko društvo ima dve mogućnosti: da mnogo štedljivije i brižljivije postupa s resursima, tj. životnom sredinom ili – da propadne.