Žak Ran­si­jer ana­li­zi­ra raz­li­či­te ob­li­ke su­ko­ba dve­ju raz­li­či­tih po­e­ti­ka ko­ji či­ni srž sa­mog fil­ma. Iz­me­đu sna Ža­na Ep­ste­na i en­ci­klo­pe­di­je oslo­bo­đe­ne svih ilu­zi­ja Žan-Li­ka Go­da­ra, iz­me­đu zbo­gom po­zo­ri­šte i do­bar dan te­le­vi­zi­jo, Ran­si­jer do­ka­zu­je da je film­ska fa­bu­la, u stva­ri, uvek ne­do­seg­nu­ta, osu­je­će­na fa­bu­la. Svo­jom ne­do­seg­nu­to­šću ona bri­še gra­ni­ce iz­me­đu do­ku­men­ta i fik­ci­je. Kao san umet­ni­ka 19. ve­ka, fa­bu­la pri­ča pri­ču o 20. ve­ku.