Knjiga Džefa Dajera pohvala je džezu i izraz duboke zahvalnosti upućen svima koji su tu muziku stvarali. Neobičan i sasvim nov pristup u predstavljanju književnog teksta odvaja ovo delo od uobičajenih zbirki tekstova o džezu. Iako u osnovi izmišljene, sve priče temelje se na stvarnim ličnostima i događajima, a odlikuje ih tanana ravnoteža između činjenica i fikcije.U relativno kratkim epizodama autor uspeva da sažme složene i često tragične životne priče velikana džeza: Četa Bejkera, Lestera Janga, Arta Pepera, Čarlsa Mingasa, Bada Pauela... Svoje junake Dajer prikazuje kao vrhunski, ali jednostrano nadarene, opsednute muzikom u kojoj nalaze jedini smisao. U njihovoj duhovnoj nesređenosti i potpunoj odvojenosti od sveta on nalazi nešto plemenito i dirljivo što pleni pažnju čitaoca i doprinosi da štivo bude zanimljivo i onima koji nisu poklonici ove vrste muzike.