ISBN: Ostalo Godina izdanja:1970. Jezik: Srpski Format: 14 x 19 cm STANJE KNJIGE:ODLICNO OCUVANA Autor: Strani-Seren Kjerkegor Preveo: Gligorije Ernjaković Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija --------------------------------------------------------------------- Autor: Kierkegaard, Soren Izdavac: Beograd : Srpska književna zadruga, 1970 Materijalni opis LVI, 191 str. ; 14 x 19 cm Nakladnički niz: Srpska književna zadruga ; kolo 63 ; knj. 426 Napomena: Prijevod djela: Begrebet angest. Str. [VII]-LVI: Predgovor / Abdulah Šarčević. Ćir. Predmetna odrednica Kierkegaard, Soren, 1813-1855 (Pojam strepnje) grijeh - filozofsko gledište anksioznost - religijsko-filozofsko gledište Klasifikacijska oznaka 1 KIERKEGAARD=163.41 Pojedini filozofi - Kierkegaard. Djela na srpskom jeziku 141.32=163.41 Egzistencijalizam. Djela na srpskom jeziku 27-185.3=163.41 Grijeh. Uključujući: Istočni grijeh... Kajanje... Opraštanje grijeha. Djela na srpskom jeziku Jezik: srpski Građa: Knjiga POJAM STREPNJE , Seren Kjerkegor , Psihološki usmereno razmatranje u pravcu dogmatickog problema o naslednom grehu. Srpska književna zadruga Beograd 1970 , tvrd povez, LVI + 191 strana ODLIČNO OČUVANO Autor:Sören Kierkegaard NASLOV:Pojam strepnje Egzistencijalizam: --------------------------------- Kierkegaard2Egzistencijalizam je filozofski pravac koji se najpre vezuje za danskog filozofa Serena Kjerkegora (1813-1856). Kjerkegor je za sebe govorio da je više religiozni mislilac nego filozof. Ipak njegove teme i način mišljenja ostavili su traga u filozofiji. Kjerkegor je smatrao da se pred pojedinca postavljaju pitanja koja nisu rešena u prethodnoj filozofiji i koja se u okviru filozofskih sistema, kakav je na primer Hegelov, ni ne mogu rešiti. Recimo da je tačno da se istorija sveta može dešifrovati kao napredak duha ka vlastitoj suštini ili da su moći pojedinca u pogledu saznanja baš onakve kakve ih je odredio Kant – da li se u tim znanjima nalaze odgovori na pitanja šta određeni pojedinac da uradi sa svojim životom: na primer, da li da izabere ovaj ili onaj poziv, da li da se nada spasenju na onom svetu ili ne, da li da se venča sa ovom ili onom osobom? Odgovori na ovakva pitanja možda su najznačajniji za pojednica, pa ipak opšta znanja koja važe za svu prirodu ili sve ljude ne nude te odgovore. Oni se kriju u samom pojedincu koji je nesvodiv na opšte karakteristike čoveka ili vremena u kojem egzistira. Pa ipak, mnoge teorije nastupaju tako kao da sa lakoćom mogu da apsorbuju ovu pojedinačnu i posebnu prirodu svakog čoveka. One govore šta čovek jeste i treba da bude, podrazumevajući da se u tim odgovorima krije rešenje za sve ljude koje oni treba samo da slede. Kjerkegor se ne slaže sa time i u hrišćanstvu traži putokaze ka osvešćivanju ove neponovljive prirode pojedinca i njegovog života. Čovek nije religiozan po tome što se pridržava spoljašnjih zahteva vere. On postaje religiozan tek kada u samoj činjenici da veruje u stvari koje prkose prirodnom poretku, otkrije znak svoje slobode da bude ono što jeste, ili drukčije rečeno, znak da on jeste nešto što izmiče opštim znanjima, nešto individualno. U veri čovek može pronaći snagu da se suprotstavi neopravdanim zahtevima morala jednog vremena. Kjerkegor je smatrao da je hrišćanstvo u svojoj suštini lična vera koja omogućava pojedincu da se ostvari kao slobodno biće. Poznatije Kjerkegorove knjige su ILI-ILI, Pojam strepnje i Strah i drhtanje. Egzistencijalisti u XX veku