Autor: Nikola Kajtez Izdvač: Agora Žanr: Filozofija Pismo: Ćirilica Broj strana: 198 Povez: Mek Format: 23 cm Godina izdanja: 2016. Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj filozofski najvažniji aspekt prirode svemira termodinamika opisala i objasnila još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta. Zbog ontoloških konsekvencija termodinamičkih načela, fenomen entropije zaslužuje da ovde bude uveden ne samo kao filozofski pojam već i kao nova filozofska kategorija! Suočavanje sa saznanjem o neumitnoj sudbini vaseljene, ključ je suočavanja sa samim sobom i sa celokupnim postojanjem. Potcenjivanjem te činjenice, potpomažu se entropijski tokovi. Pošto sâm protok vremena dezorganizuje, onaj ko ne sabira – zapravo rasipa. Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pri tom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog lanca bića). Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije, približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada. Autor ovog jedinstvenog dela u našoj filozofskoj lektiri Nikola Kajtez (1965) je po obrazovanju filozog koji je diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu i kome je do sada objavljeno sedam knjiga od kojih je knjiga o Berđajevu doživela dva izdanja, a „Civilizacija u službi zla pored dva izdanja dobila je i Nagradu „Laza Kostić“ u kategoriji filozofskih knjiga. Pošto se reč „entropija“ kod nas koristi umesto „urušavanja“, Kajtez insistira na definiciji da je to „višeslojna i ireverzibilna dezorganizacija, permanentna destrukcija prvobitno date strukture rasejanja, prazne neomeđenosti, nasumične raspoređenosti, nepredvidivosti, neuređenosti svakog entiteta u ma kom smislu – mera koja ne dozvoljava da energija bude upotrebljena u stvaralačke svrhe, da se učini nešto zanimljivo, korisno, novo“. Za njega je entropija mera haotičnosti, nediferencijalnosti jednostranosti stanja sistema, indikator razgradnje, nestajanja, inercije, obezvređivanja, beslovesnosti, izraz nestabilnosti… Kajtez primećuje da se do sada „nijedan naš filozof nije pozabavio entropijom iako je to najvažniji aspekt prirode svemira“. „Našu sredinu“, piše Kajtez, i dalje odlikuje „odsustvo svesti o nestajanju sveta, iako fenomen entropije zaslužuje da ovde bude uveden ne samo kao filozofska pojava, već kao nova filozofska kategorija.“ „Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja, a ako nije – ona ni u saznajnom, ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada“, zaključak je ove filozofske rasprave Nikole Kajteza. MG60