Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka izvidjaca i planinki Zagreb 1952. godina Izviđači (skauti) su organizacija dece, mladih i odraslih. Osnovni cilj izviđačke organizacije jeste vaspitanje i obrazovanje dece i omladine kroz igru i boravak u prirodi. Savez izviđača Srbije je otvoren za sve, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, rasu, uzrast, pol, političko opredeljenje, kulturu... Član Saveza izviđača može biti svaki građanin ili stanovnik Republike Srbije koji ima 7 i više godina. Opis Izviđači su pokret za decu i mladež, a u ostvarivanju ciljeva i programa im pomažu odrasli članovi organizacije. Izviđači se pretežno bave upoznavanjem prirode, druženjem (socijalizacijom dece) i učenjem korisnih veština koje im mogu pomoći u budućem životu kako u civilizovanom svetu, tako i u divljini. Važnija znanja koja izviđači usvajaju su: orijentacija na karti i u prirodi, topografija, upoznavanje biljnog i životinjskog sveta, čvorovi, putni znakovi, izviđačke pesme, društvene igre u prirodi i zatvorenom prostoru, pionirstvo, signalizacija, prva pomoć, sportovi (npr. izviđački sportovi kao što su: otimanje marame, skautbol, tronogo trčanje) i drugo. Postoje i otvorena takmičenja orijentacijskog tipa i s tzv. olimpijskim disciplinama. Skautbol je jedna od najpopularnijih disciplina, u Hrvatskoj čak i postoji liga takmičenja. Izviđači su nastali 1907. godine u Velikoj Britaniji od strane Roberta Badena Pauela, a u Srbiji je ovu organizaciju osnovao Dr Miloš Đ. Popović 1911. godine. Vođe iskazuju dobrodošlicu mladom izviđaču, mart 2010, Meksiko Siti Izviđaštvo dopunjuje školu i porodicu u stvarima koje su za njih neizvodive. Izviđaštvo otkriva svet izvan zidova učionice, potiče želju za istraživanjem, otkrivanjem i znanjem. Izviđač aktivno primenjuje svoje znanje i nesebično ga deli s drugima. Izviđaštvo je pokret “uvek u pokretu”. Prilagođava se uslovima, mestu i potrebama. Izviđaštvo je način života. Izviđaštvo pruža starijima mogućnost da pomognu mladima. To je put k boljem razumevanju među generacijama. U radu s mladima odrasli stiču iskustva i znanja koja im pomažu u ličnom razvoju. Pomoć mladim ljudima u izgradnji vlastitog fizičkog, intelektualnog, društvenog i duhovnog života, kroz zabavu i razonodu. Izviđaštvo ne poznaje granice rase, svetonazora ili vere, u skladu s načelima svog osnivača Roberta Badena Pauela. Odluku o pristupanju i ostanku donose mladi sami, a na osnovu brojnih i zanimljivih programa. Izviđači ne predstavljaju niti jednu političku stranku ili organizaciju. Ipak, izviđači se aktivno uključuju u rad za dobrobit zajednice, društva i domovine. Od svog osnivanja 1907. godine izviđaštvo nikad nije prestalo da raste. Danas ima više od 28 miliona članova - dečaka i devojčica, mladića i devojaka, u 216 država i teritorija. U poslednjih 20 godina izviđački pokret je udvostručio svoje članstvo. Veliki broj novih članova nalazi se u tranzicijskim zemljama. Izviđački pokret doprinosi razvoju demokratije i civilnog društva. Istorija Poreklo Kamen na ostrvu Braunsi u spomen na prvi izviđački kamp Podstrek za nastanak izviđačkog pokreta bila je publikacija Izviđanje za dečake iz 1908. godine koju je napisao Robert Bejden-Pouel.[1][2] Tokom boravka u Čarterhausu, jednoj od najpoznatijih javnih škola u Engleskoj, Bejden-Pouel je bio zainteresovan za aktivnosti u otvorenom prostoru.[3] Kasnije, kao vojni oficir, Bejden-Pouel je bio smešten u Britanskoj Indiji tokom 1880-ih, gde se bavio vojnim izviđanjem, i 1884. godine je objavio rad Rekonesens i izviđanje (engl. Reconnaissance and Scouting).[4] Godine 1896, Baden-Pauel je poslat u region Matableland na Južnoj Rodeziji (sada Zimbabve) kao šef štaba generala Frederika Karingtona tokom Drugog matabelskog rata. Juna 1896. je u Africi upoznao i započeo doživotno prijateljstvo sa Frederikom Raselom Bernamom, šefom izviđača Britanske armije u Africi, američkog porekla.[5][6] Ovo je bilo formativno iskustvo za Bejden-Pouela, ne samo zato što je uživao u komandovanju izviđačkim misijama na neprijateljskoj teritoriji, već i zato što su mnoge njegove kasnije izviđačke ideje nastale ovde.[7] Tokom zajedničkih izviđačkih patrola na brdima Matoba, Bernam je uvećao Bejden-Pouelove veštine opstanka u šumama, inspirišući ga da proizađe sa programom i kodeksom časti, koji su kasnije objavljeni u delu Izviđanje za dečake.[8][9] Aktivnosti praktikovane među pograničnim pripadnicima američkog Divljeg zapada i domorodačkim narodima Amerike bile su uglavnom malo poznate Britanskoj vojsci, ali dobro poznate američkom izviđaču Bernamu.[5] Te veštine su na kraju postale osnovom onoga što se danas naziva izviđaštvom, osnovom izviđanja. Obojica su prepoznala da su se ratovi u Africi znatno menjali i da se britanska vojska morala prilagoditi; te su tokom zajedničkih izviđačkih misija Bejden-Pouel i Bernam diskutovali koncept širokog programa obuke u izviđanju za mladiće, koji bi bio bogat istraživanjem, praćenjem, terenskim veštinama i samodovoljnošću.[10] Tokom boravka na Matobo brdima Bejden-Pouel je započeo da nosi svoj prepoznatljivi kampnjski šešir,[11] poput onog koji je nosio Bernam, a nabavio je svoj kudu rog, ndebelski ratni instrument koji je kasnije svakog jutra koristio na ostrvu Braunsi za buđenje prvih izviđača, i za pozivanje na zajedniljku nastavu.