Boris Hristov : KRTICA / DOLINA CIPELA , Clio 2000, tvrdi povez, omot, str. 126. Bugarska književnost. Očuvanost 4. Lirska i intimna priča Krtica govori o krojaču i starinaru Lazaru i njegovim prijateljima koji su se okupili u vagonu-krčmi na slepom koloseku da bi ga ispratili na onaj svet. U središtu piščeve pažnje je bolno suočenje sa smrću dragog prijatelja, kao i odluka glavnog junaka da, pošto mu se bliži kraj, potre tragove svog postojanja na zemlji. Svedena po broju lica i razvijenosti radnje, ova kontrapunktski vođena priča, pored univerzalnosti, nudi i sliku vremena kada se i sahranjivalo po ideološkim pravilima. Dolina cipela istražuje odnos poremećenog i normalnog viđenja sveta koji nas okružuje. To je priča o umišljenom kosmonautu, pacijentu bolnice za umobolne, čije pravo psihičko stanje čitalac otkriva pošto bolesnika sprovedu do klinike. U čudnom i čudesnom svetu pacijenata i bolničkog osoblja teče pomalo nestvaran život, odvojen od ostatka sveta dolinom prepunom bačenih cipela. I ovu povest obeležavaju lirika i humor koji izvire iz apsurda. U nama malo poznatoj bugarskoj književnosti istaknuto mesto zauzima Boris Hristov, poeta, prozaista i filmski scenarista, čija su dela prevođena na engleski, nemački, ruski i druge jezike. Hristov je u književnost stupio 1977. godine zbirkom pesama Večernja truba, a sledile su zbirke Časni krst, Reči i grafiti i Reči o drugim rečima. Objavio je i nekoliko knjiga proze: fantazmagorični roman Otac jajeta i delo Smrtne pege, u kojem prepliće prozu i poeziju. Dve povesti Krtica i Dolina cipela prva su dela ovog autora prevedena na srpski jezik.