Опис Предговор Поруке посмртно свједоче да је о. Давид бескрајно волио Христа, умирући са Њим, да би са Њим живио. Прихватање Крста, болести и патње као дара, “држање ума у аду”, обдарило га је смирењем христолоким. У томе је било његово спасење. Рањен Христовом љубављу, задобио је исцељење од демонске гордости. У тајности срца је чувао огањ Божанске љубави који га је ослобађао од ветаности за вештаствено, постајући у њему мост из смрти, смртности и окованости пролазношћу у слободу вјечног живота, већ овдје, на земљи, у Хросту Господу, Духом Светим. Сладосни Псалтир онога чије је име понио примајући ангелски лик, и пресладосно Име Господа Исуса, била му је храна и дисање. Духпвно је стасао, релативно брзо, препорођен опитом Старца Силуана и Софронија. Проливањем крви и трпљењем задобио је, стекао дарове Духа Светога. није чудо што га је Господ, провевши га кроз огањ страдања и провјеривши га, младог узео Себи …