Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Sve kategorije
keyboard_arrow_down
Opseg cena (RSD)
Prikaži sve
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-1 od 1 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-1 od 1
1-1 od 1 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Moris Albvaks rođen je 1877 godine u Remsu, gradu u kojem su, u katedrali Notr-Dam, krunisani francuski kraljevi od početka devetog veka, i koji će stoga imati posebno mesto ne samo u održanju monarhističke ritualizacije već i kolektivnog pamćenja Francuske tokom dugog perioda! Možda bi se već u ovoj okolnosti, iz perspektive eventualnog proviđenja, mogla prepoznati predodređenost Albvaksova da se bavi problemima kolektivnog sećanja odnosno pamćenja. Umro je 1945. godine, malo pre zaključenja mira, od posledica dizenterije kojom se zarazio nekoliko meseci ranije, dospevši u koncentracioni logor Buhenvald. Albvaks je u logor dospeo nakon protestovanja zbog deportacije svog sina Pjera, čemu je pak prethodilo pogubljenje njegovog tasta i tašte, Viktora i Helene Baš, koji su bili Jevreji. Mada alzašanin i katolik, Albvaks je odranije već, ne samo kao jevrejski zet već i kao socijalista, republikanac i patriota bio sumnjiv; zbog nepoćudnosti gestapo ga je uhapsio u Parizu jula 1944. godine, odakle je sproveden u logor, gde je smrtno oboleo. Logor je pak – i eto razloga da se ponovo zastane nad (prividnom) slučajnošću – u kritičkim diskursima kulture sećanja kao i same politike sećanja simbolično ali i doslovno mesto društvenog pamćenja ili sećanja, odnosno nezaborava holokausta. Logor dakle, ne samo kao mesto na kojem su se na sistematičan i organizovan način sprovodili zločini, nego i kao mesto sećanja na zločin, odnosno njegovog održanja putem sećanja izvan granica prostora i vremena u kojem je nastao, predstavlja sasvim albvaksovsku, istina turobnu, figuru. Mogla bi se, već samo od tačaka Albvaksovog rođenja i smrti izvesti izvesna skica o predodređenosti za samu temu pamćenja, odnosno sećanja. Čitaj dalje

Prikaži sve...
1,650RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj