Prica o utopijama je mozda najoriginalnije zamisljena studija utopijskog fenomena koja je do sada napisana! Posle nacelnih i detaljnih razmatranja najvaznijih dela klasicne utopijske literature, Mamford pomera fokus na 'drustvene mitove' i politicke pokrete cije su ambicije i projekcije, od XIX veka na ovamo, presudno uticale na stanje sveta u kojem zivimo. Tako se Prica o utopijama prosiruje na sve srodne pokusaje razresenja drustvene agonije, u kojoj utopisti nisu hteli da vide sudbinu - sto je njihov mozda najvazniji doprinos, nezavisno od konkretnih zamisli i predloga. Kao sto primecuje Mamford, ljudi s Markiskih ostrva nisu pokazivali utopijski impuls; tamo nema strogih, ali pravednih Cuvara iz Platonove Republike; nema ni Belamijevih radnih armija, niti Herckinog knjigovodstva; nema, u projekciji, ni Morisove pastoralne idile (verovatno najljudskije od svih utopija s kojima cemo se ovde sresti). Posto ljudi od zivota nisu napravili pakao na zemlji, pitanje Izlaska se i ne postavlja. Mi smo sebi izgleda nametnuli duzi i tegobniji put - samo zato da bismo se, mozda, ako za to jos uvek ima uslova, vratili na nacin zivota koji ne bi proizvodio toliko otpora i poremecaja. Iako nije propustio da naglasi autoritarni i cesto despotski karakter klasicnih utopija, pocevsi od Platonovih i Morovih idealnih zajednica, Mamford im ipak odaje priznanje zbog nastojanja da urede svet koji je u nekim bitnim crtama ostajao ili pokusavao da ostane ljudski. Pocetkom XIX veka taj impuls se skoro potpuno gubi. Čitaj dalje