Seobe Miloša Crnjanskog pripovedaju o granici koju čovek, svaki u posebnom času, može da oseti i da nazre punoću sveta koji ona nagoveštava, ali mu nije dato da je pređe. Pripovedanje u Seobama dovodi čitav niz sudbina do kulminativne tačke, do trenutka u kome junaci spoznaju svet, videći ga očima kojima ga nikad pre nisu gledali. Kada dođu do takvog trenutka, do te granice kojoj po nekom višem razlogu teže, junaci romana odjednom postaju drugačiji ljudi. Njihova sudbina nije promenjena, ona bi se ionako završila bez mnogo veze s njihovom voljom, ali je njihovo saznanje postalo temeljno izmenjeno. Znanje o dosuđenom svetu i o svom udelu u njemu - to je ključno znanje kojem streme junaci Seoba. Čitaj dalje