Nolit, 1941. Kultna edicija: Nova ruska beletristika predratnog Nolita, sa ilustracijama Pavla Bihaljija. Prevod Branislava Bojović-Kovačević Ruvim Isajevič Frajerman (Ruvim Isaevič Fraerman, 22. septembar 1891, Mogiljov, Rusko carstvo, — 28. mart 1972, Moskva, SSSR) bio je sovjetski pisac, pesnik, esejista i novinar. Glavni predstavnik socijalističkog romantizma, Frajerman se najviše pamti kao pisac književnosti za decu, čiji je roman Divlji pas Dingo ili Priča o prvoj ljubavi (1939) postao popularan sovjetski film 1962. godine.[1][2] Biografija Ruvim Isajevič Frajerman rođen je u Mogiljovu, u siromašnoj jevrejskoj porodici. Godine 1916. upisao se u Harkovski tehnološki institut. Godinu dana kasnije, dok je pohađao industrijsku praksu na ruskom Dalekom istoku, izbila je revolucija 1917. Frajerman se pridružio crvenoj partizanskoj jedinici koja se borila protiv japanskih trupa u blizini Nikolajevska, a zatim je kao komesar putovao kroz Sibir, pomažući da se održi boljševička vlast u regionima naseljenim Tungusima, Nivhima i Nanajcima. Nastanivši se u Jakutsku, pridružio se osoblju lokalnog lista Lenski Kommunar.[1] Jemeljan Jaroslavski, koga je Frajerman upoznao u Novosibirsku, pozvao ga je da se pridruži novoformiranom časopisu Sibirskiie Ogni (Svetla Sibira), gde je 1924. objavljen njegov prvi kratki roman Ognjovka, a zatim Na Misu (Na rtu, 1925), Sobolja ( Sable, 1926) i veliku pesmu Na Rassvete (U zoru, 1926). Mnoga Frajermanova dela tog vremena – posebno Vaska-Giljak (1929), Afanasi Olešek (1933) i Nesreće An-Senena (1935) – bavila su se životom domorodaca Sibira, sa kojima je autor uspostavio čvrste veze. sa. Godine 1939. Frajerman je objavio svoj najpoznatiji roman Divlji pas Dingo ili priča o prvoj ljubavi (Dikaia Sobaka Dingo ili Povest o Pervoi Liubvi). Film koji je 1962. snimio Julij Karasik videlo je 21,8 miliona ljudi.[1][3] Kada je izbio Veliki otadžbinski rat, Frajerman se pridružio dobrovoljačkom korpusu Crvene armije. Januara 1942. godine je teško povređen i u maju demobilisan. Godine 1946. izašao je njegov roman Duga morska plovidba (Dalnee plavanje), a zatim Život i izuzetne avanture kapetana-poručnika Golovkina (1948, sa P.Zajkinom kao koautorom), biografija pretvorena u triler. Među kasnijim Frajermanovim knjigama bile su Dečji najomiljeniji autor (Ljubimi Pisatel Detei, 1954, o Arkadiju Gajdaru) i Test za dušu (Ispitanje Duši, 1966), zbirka skica i eseja.[1][2]. Ruvim Frajerman umro je 28. marta 1972. u Moskvi. Sahranjen je na groblju Pjatničkoe.