Nakon međunarodnog uspeha koji je postigla sa romanom Jezero, iz pera nagrađivane češke autorke Bjanke Belove stiže nam još jedan impresivan distopijski roman. U neimenovanoj, ratom razorenoj zemlji vlada religijski apsolutizam i diktatura u kojoj su pogažena osnovna ljudska prava – naročito ženā. Eponimna junakinja Mona radi kao medicinska sestra u bolnici gde se osoblje suočava sa nestašicom lekova i zavoja, a ranjenici sa fronta dopremaju u tolikom broju da je i mrtvačnica postala premala. Starajući se o povređenim vojnicima, Mona upoznaje Adama, dvadesetogodišnjaka sa amputiranom nogom, čija će bolesnička postelja postati njeno duhovno utočište. Između njih će se razviti pravo prijateljstvo, a priče, šale, tišina i uspomene koje međusobno dele otkriće nam ne samo fragmente njihove teške prošlosti koja ih je oblikovala nego i jedan posve gorak svet u kome je dostojanstvo narušeno, nada skupa, a ljubav samo naizgled pusta želja. Bjanka Belova (1970), češka književnica bugarskog porekla, rođena je u Pragu, gde živi na pola puta između balkanskog i britanskog dela svoje porodice. Pročula se još na samom početku svoje karijere po debitantskom delu Sentimentální roman (2009). Veliki proboj napravila je dve godine kasnije sa romanom Mrtvý muž (Mrtvac, 2011). Kritika je sa oduševljenjem dočekala i naredna ostvarenja: Celý den se nic nestane (Ništa se ne dešava ceo dan, 2013), Jezero (2016), Mona (2019), Tyhle fragmenty (Ovi fragmenti, 2021), Ostrov (2022). Jezero joj je donelo i prestižne nagrade „Magnesia Litera” i EU nagradu za književnost. Dela su joj prevedena na više od 20 svetskih jezika, a njene kratke priče su se našle u brojnim antologijama. Belova je čuvena po svom umeću da oslika najfinije nijanse međuljudskih odnosa, ali i po tome što se ne usteže da postavlja teška pitanja niti da govori o gorućim temama današnjeg društva. Studirala je ekonomiju i bavi se prevođenjem sa engleskog jezika.