Strana: 355 Povez: meki Pismo: ćirilica Format: 24 cm Sredinom IX veka u Vizantiji se odigrao važan događaj: ustanovljen je novi praznik, takozvana Pobeda Pravoslavlja (Nedelja Pravoslavlja). Od toga doba, Crkva u prvoj nedelji Velikog posta obeležava ovaj dan posebnim prazničnim bogosluženjem. Šta je poslužilo kao povod za ustanovljenje ovog praznika? Ako ćemo ukratko da kažemo – bila je to ikona. To je dan pobede ikono-filstva nad ikonoborstvom. Poštovanje ikona bogoslovski je pobe-dilo na VII Vaseljenskom Saboru 787. godine, ali je tek pola veka docnije, 843. godine, prvi put bio obavljen čin Pobede, koji je zauvek spojio ikonu i Pravoslavlje. Danas su oni nezamislivi jedno bez drugoga. Kada kažemo „Pravoslavlje“, imajući pri tom u vidu svu punoću i celokupno jedinstvo pravoslavnog bogoslovlja i dogmatike, shvatanja i viđenja sveta, pravoslavnog bogosluženja i umetnosti (ikonopis, crkvena književnost, muzika, graditeljstvo), pravoslavnog crkvenog života i svakodnevnog „opravoslavljenog“ bivstvovanja – onda, očigledno, podrazumevamo da u svim ovim, po svom karakteru različitim gfojavama Pravoslavlja, leži jedan isti temelj, da dela jedan isti, univerzalni princip i da se, usled toga, lako otkrivaju obeležja istog tipa, koja dopuštaju da se nešto svrsta u Pravoslavlje ili da se iz njega isključi. Kakav je ovaj univerzalni princip? Sveti Oci upotrebljavali su reč „ikona“ u širem smislu nego što je onaj na koji smo navikli. Sveti Oci su celokupni od Boga stvoreni svet shvatali kao ikonu Božiju, kao delo savršenog Umetnika. Apostol Pavle naziva Isusa Hrista Sina Božijeg ikonom Boga čevidljivoga (2 Kor 4, 4). Prema Svetom Pismu, Bog je stvorio čoveka „po Svom liku“ (u grčkom tekstu doslovno piše: „po Svojoj ikoni“ Prema određenju Maksima Ispovednika, Crkva je takođe ikona. Hram i njegov oltar su ikone Carstva Božijeg, Nebeskog Jerusalima i preobraženog kosmosa. Episkop i sveštenik su ikone Hristove, Jevanđelje je verbalna Hristova ikona. Oblici crkvene književnosti, kao što su tropar ili akatist, propoved ili žitije, takođe su verbalne (slovesne) ikone — i po svom sadržaju, po svojoj kompoziciji, strukturi, po načelima odabira materijala, i po svojoj unutrašnjoj vezi s nevidljivim svetom, prema kojem su i sami usmereni i pre-ma kojem mogu da uznesu čoveka. Mogućnosti upotrebe pojma „ikona“ U odnosu na pravoslavne pojave su izuzetno, a možda i neograničeno široke: sve je ikona, sve je ikonično. Pobeda Pravoslavlja jeste pobeda ikone, ikonofilstva, ikoničnosti. Data knjiga ima za cilj da ovo još jednom potvrdi.