Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Okean more je jedan od najpoznatijih romana Alesandra Barika. Podeljen je u tri knjige i odvija se u nadrealnoj atmosferi sa izrazito neobičnim likovima i sudbinama koje se ukrštaju i uslovljavaju – svi su oni susreli more i njihova je sudbina morem zapečaćena. Slušajući njihovu priču, čujemo glas mora. Okean more je lirski predivna ali surova alegorija potajnih nadanja, snova, strahova, pitanja i užasa koji nas sve pokreću i često, protiv naše volje, izjedaju naše živote. I ma koliko to odricali, u životu svakog čoveka dođe vreme kada mora da se suoči sa svojim najdubljim, najmračnijim tajnama, vreme kada one više ne mogu da se potiskuju. Jer zapravo tek onda kada se suočimo sa svojim strahovima i opsesijama, svojim nadama i snovima, pa čak i užasima, oni gube svoju moć nad nama i mi se najzad vraćamo sebi. Alesandro Bariko je sklopio jednu celovitu formu od slomljenih, potpuno različitih likova koji tragaju za isceljujućom moći okeana mora, tog neuhvatljivog mesta gde mašta susreće stvarnost, gde ljubav i užas postaju neumitno utkani u tkivo života. Njegova proza podseća na lirsku neuhvatljivost Debisija – prelepu i tešku, a ipak jedva prisutnu, kao sam kraj mora. Alesandro Bariko (ital. Alessandro Baricco; 25. januar 1958, Torino[1]) je popularni italijanski novelista, scenarista, književni i muzički kritičar, novinar, pijanista, režiser i esejista. Njegova dela su prevedena na više jezika. Napisao je jedanaest romana, tri eseja i nekoliko scenarija za pozorište. Njegovi novinski članci objavljeni su pod nazivom Barnum, Barnum 2 i Next. Biografija Nakon završenih studija iz filozofije sa Đanijem Vatimom, objavljuje nekoliko eseja o kritici u muzici: Genije u bekstvu, Hegelova duša i krave iz Viskonsina u kojima povezuje muziku i modernizam. Strast prema klasičnoj muzici preneli su mu roditelji, a znanje na ovom polju plod je njegovog samostalnog istraživanja. Takođe, diplomirao je na konservatorijumu na odseku za klavir. Njegova prva knjiga Zamkovi gneva donosi mu evropska priznanja a Svila - svetsku slavu, kao i Pijanista i City.[2] U kratkom, ali efektnom romanu SvilaBariko svog junaka, trgovca svilenim bubama sprovodi kroz začuđujuće avanture na putu od Evrope do Japana.[3] Kao muzički kritičar daje svoj doprinos u dnevnim novinama la Repubblica i la Stampa. Između maja i oktobara 2006. godine objavio je seriju članaka u listu Republika u kojima je kritički prikazao odnos prema fenomenu globalizacije.[4] Takođe, kao glumac se oprobao u filmu Il cielo è sempre più blu, a 2008. režira i film Lezione 21. Svaka od Barikovih knjiga sadrži neke zajedničke karakteristike: bogate imaginacije, neobične likove i sudbine. Ono što Barika čini istinski drugačijim je svojevrstan način pripovedanja u kome je rečenica čas izlomljena čas dugačka, bogata poetskim slikama.[5] Alesandro sebe vidi kao zanatliju koji radi, razmišlja, posmatra, oseća težinu i čvrstinu dela. Pisanje je dugotrajan proces kroz koji se iskazuje energija, lepota, talenat.[6] Godine 2014. učestvovao je na Dubrovačkim letnjim igrama u okviru programa Pisci na Igrama gde je bio predstavljen njegov roman Okean more sa citatom Pesak dokle ti oko seže.[7] Piše toplo, s istančanim osećajem za patnju, usamljenost i tugu. Lirski lako opisuje posebna stanja duha, promene i sumnju kroz bogatu igru reči i stilova, ali i kroz blagu ironiju i šalu.