Zbog interesantnog i izuzetno lepog cveta koji podseća na trubu, amarilis spada u najlepše i najtraženije sobno cveće. U pitanju je lukovičasta ukrasna biljka, poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Uspeva na sunčanom mestu, ali ga treba zaštititi od jakog podnevnog sunca. Iz jedne lukovice amarilisa mogu se pojaviti dve do četiri cvetne stabljike sa nekoliko krupnih, levkastih cvetova u beloj, ružičastoj, crvenoj boji, dvobojni ili šatirani. Amarilis cveta od decembra do marta, ili na proleće u aprilu i maju, ako se zasadi u februaru ili martu. Ukoliko se biljka gaji u kući, cvetovi traju dve do tri nedelje. Sadnja lukovica - U zimu, najbolje početkom februara ili u rano proleće biljku treba zasaditi plitko u saksiju. Lukovica amarilisa sadi se u saksiju koja mora biti toliko velika da od ivice posude do lukovice ostane razmak 2 do 3 cm. Na dno saksije stavite šljunak ili hidrokulturu i saksiju napunite dobro propusnom zemljom (najbolje mešavinom humusa i perlita). Amarilis zasadite tako da polovina lukovice bude pokrivena zemljom i odmah je zalijte s malo vode. Saksiju držite nedelju dana na tamnom mestu, da bi počeo da se razvija koren, a zatim je premestite na toplo mesto (na 20 stepeni). Prve nedelje posle sadnje amarilis ne treba zalivati, a posle desetak dana, kada se pojave izbojci dužine 10 cm, biljku zalivajte svaki drugi dan. Saksiju prenesite na svetlo i ne previše toplo mesto (na temperaturu od 15 do 18 stepeni). Iz lukovice amarilisa prvo će se pojaviti stabljika sa cvetovima, a zatim list. Kada se pojavi cvetni pupoljak, biljku počnite da prihranjujete tečnim đubrivom za cvetnice. Amarilis zalivajte na tri do šest dana, ali sa manjom količinom vode, zemlja ne sme da bude natopljena vodom, jer će doći do truljenja lukovice ili do razvoja gljivica koje će prouzrokovati pegavost lukovice ili lista. Kada biljka procveta potrebno je da je orošavate da bi cvet duže trajao. Kupujete 8 semena.