Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta! Aleksandar Đokić (Beograd, 28. decembar 1936 — Beograd, 22. maj 2002) bio je poznati srpski brutalistički, neoromantički i postmoderni arhitekta, jedan je od najznačajnijih predstavnika svoje generacije. Studirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu od 1955. do 1960. Među najpoznatija Đokićeva dela spadaju Spomen-kompleks na Kadinjači u Užicu (1979) i Kuća jugoslovensko-norveškog prijateljstva (danas srpsko-norveškog prijateljstva, kolokvijalno „Norveška kuća“) u Gornjem Milanovcu (1987). Đokićeva Kuća srpsko-norveškog prijateljstva Đokićeva dela karakterišu užurbani simbolizam, racionalizam i ekspresionizam. Za svoja dela je dobio više nagrada. Vodio je samostalan atelje „Romantična arhitektura“. Okončao život skokom sa nadvožnjaka. Akademija arhitekture Srbije o Aleksandru Đokiću Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu diplomirao 1960. godine. Zaposlio se u projektantskom ateljeu „Generalni plan”, a potom u mladenovačkom „Investprojektu”, da bi 1963. prešao u Zavod za unapređenje komunalne delatnosti SR Srbije. Tokom 1968. i 1969. radi i usavršava se u Jordanu. Po povratku u zemlju nastavlja samostalnu projektantsku delatnost u Direkciji za izgradnju i rekonstrukciju Beograda. Deluje u preduzeću „Naš stan”, „Beoplan”, „Beograd-invest” i drugim projektantskim ateljeima u kojima preuzima odgovornost vodećeg projektanta. U svojstvu stručnog savetnika službuje i u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije (1987-91). Početkom devedesetih (1992), osniva vlastiti biro za arhitektonsko i urbanističko projektovanje pod nazivom „Romantična arhitektura”. O njegovoj izuzetno plodnoj profesionalnoj aktivnosti svedoči čak 280 arhitektonskih i urbanističkih planova, od kojih je približno stotinu realizovanih. Nosilac je niza nagrada, društevnih priznanja i diploma, pored ostalog nagrade Majskog salona ULUPUDS-a (1973), godišnje nagrade ULUPUDS-a 1986, republičke nagrade lista „Borba” za 1987, nagrade „4. jul” za 1988. i drugih. Za ukupan stvaralački doprinos nagrađen je Velikom nagradom za arhitekturu Saveza arhitekata Srbije za 1986. godinu. Tokom bezmalo četiri decenije rada u struci, samostalno ili u timovima, učestvovao je na oko 70 konkursa iz oblasti arhitekture i urbanizma, a svoje radove izlagao na sedam samostalnih i više grupnih izložbi. Član je Akademije arhitekture Srbije od njenog osnivanja 1995. godine.