Izdavač: Filip Višnjić, 279 strana. Knjiga je nekorišćena. Stanislav Krakov – srpski novinar, književnik i filmski reditelј, jedan od najznačajnijih predstavnika modernog proznog izraza dvadesetih godina XX veka. Rođen je u Kragujevcu 1895, a umro u emigraciji, u Sen Žilijenu 1968. Uređivao je „Vreme”, „Telegram”, kao i niz drugih časopisa, poput glasila zalјublјenika u vazduhoplovstvo „Naša krila”. Bio je direktor Radio Beograda. Napisao je romane Kroz buru (1921) i Krila (1922), putopis Kroz Južnu Srbiju (1926), memoarsku prozu Naše poslednje pobede (1928) i knjigu novela Crveni Pjero (posthumno objavlјenu 1992), kao i autobiografsko delo Život čoveka na Balkanu. Godine 1932. snimio je dokumentarni film Kroz zemlјu naših careva i kralјeva. Reditelј je filmskog dela Za čast otadžbine koje je premijerno prikazano 25. marta 1930. Prva verzija tog filma bila je bez zvuka, zatim je dorađena i tek se 1938. pojavlјuje konačna verzija filma pod naslovom Golgota Srbije. Zbog političkog delovanja i povezanosti s Ljotićevim režimom, njegovo stvaralaštvo je kasnije često prećutkivano, pa i nepravedno osporavano. Романтичну и сентиментално-поучну сторију о смислу и сврси хероизма и ратничког карактера, о моралној поуци у време великог расула и посрнућа који рат и опасност изазивају, Краков је поставио између одбране отаџбине и чулног уживања. И једно и друго, и борба и наслада, подстичу чула, али и једно и друго траже неки простор остварења који превазилази хоризонт узбуђења. Кроз буру зато хоће да обнови лик аутентичне љубави уместо олаке потраге за еротским задовољењем. Роман истиче смисао ратничког става у односу на позадински иморализам. Одговорност према отаџбини у рату је постављена изнад сваког личног разлога. То даје историјску димензију разлици у карактеризацији плотског и љубавног, страсти и романсе. Да нема сенке смрти и пропасти државе, прича би била сентиментална, овако је ствар обрнута: на подлози једног сентименталног подухвата види се шта значи фриволност, а шта су одговорност и част. Александар Јерков