ALEKSANDAR PAVLOVIČ RADAŠKJEVIČ, pesnik, esejist, prevodilac, rođen 30. aprila 1950. u Orenbugru, u oficirskoj porodici. Odrastao u gradu Ufa. Sedamdesetih godina živeo i radio u tadašnjem Lenjingradu. U SSSR-u nije objavljivan, svoje prve pesničke radove poveravao profesorki književnosti i prevodiocu N. J. Rikovoj. Emigrirao u SAD 1978. godine. Radio u biblioteci Jelškog univerziteta (Nju-Hejven), sarađujući sa estonskim pesnikom i istoričarom umetnosti Aleksisom Ranitom. Godine 1983. prelazi u Pariz, gde radi u najstarijem ruskom nedeljniku „Ruska misao“. Počev od kraja 70-ih godina, njegove pesme, recenzije, članci i prevodi naširoko su objavljivani u emigrantskoj periodici, a od 1989, kada je Mihail Dudin objavio izbor njegovih pesama u časopisu „Zvezda“, i u otadžbini. Živi u Parizu. Pesničke knjige: Goblen (Njujork, 1986), Ono doba (Sankt-Peterburg, 1997), Poslednji sneg (Sankt-Peterburg–Pariz, 2003), Vetar sozercanja (Sankt-Peterburg, 2008), Zemaljski praznici (Moskva, 2013). Knjiga poetske proze: Lisac, ili Inferno (Sankt-Peterburg, 2009). Knjige koje je preveo s engleskog: Džejms Habel Ljubavna pisma Zemlji (1983), Džejms Bolduin Đovanijeva soba (2006). Ostrvo-sajt Aleksandra Radaškjeviča: www.radashkevich.info