Priča se odvija u neimenovanoj, ratom razorenoj zemlji kojom vlada religijski apsolutizam i diktatura, gde su osnovna ljudska prava, posebno prava žena, sasvim pogažena. Glavna junakinja, Mona, radi kao medicinska sestra u bolnici koja se suočava sa nestašicom lekova i zavoja, dok se ranjenici sa fronta neprestano dopremaju u prevelikom broju, tolikom da je čak i mrtvačnica postala premala. Dok se brine o povređenim vojnicima, Mona upoznaje Adama, dvadesetogodišnjaka sa amputiranom nogom, čija će bolesnička postelja postati njeno duhovno utočište. Iz njihovog prijateljstva izrasta priča ispunjena anegdotama, šalama, trenucima tišine i deljenjem uspomena. Kroz njihove razgovore otkrivaju se fragmenti njihove teške prošlosti koja ih je oblikovala, ali i gorak svet u kojem dostojanstvo biva narušeno, nada postaje luksuzna roba, a ljubav izgleda kao samo neostvariva želja. “Mona” nas vodi u zastrašujući svet koji oslikava posledice totalitarne vladavine i upozorava na krhkost ljudskog dostojanstva. Bjanka Belova majstorski oslikava atmosferu i likove, istovremeno tugujući nad njihovom sudbinom, ali i izražavajući snagu ljudskog duha koji se ne predaje uprkos svim izazovima.