Жак Ле Гоф: СРЕДЊОВЕКОВНА ЦИВИЛИЗАЦИЈА ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА, Београд, 1974.год. Тврди повез, заштитни омот, илустровано, латиница Очувано као на фотографијама. `Жак Ле Гоф, један од најзначајнијих светских познавалаца средњег века, одлучио је да постане историчар када му је било 12 година, пошто је прочитао роман `Ајванхо` Валтера Скота. Наследник школе `Анала` и један од оснивача `нове историје`, француске послератне историографске школе која се од великих историјских личности и догађаја окренула свакодневици обичних људи, њиховим обичајима и сновима, Ле Гоф је желео да промени представу о средњем веку као о `мрачном добу`. Епоха инквизиције али и трубадура и катедрала, Дантеа и Бокача васкрсла је у свом романескном богатству у његовим књигама на граници између литературе и историје. У реконструисању живота средњовековног човека прибегавао је друштвеним наукама, антропологији, етнологији, археологији и психологији, али и романима Монтења и Раблеа. Његов пријатељ, Умберто Еко, написао је да је његов дуг Ле Гофу огроман: `Његови радови су ми буквално отворили очи о култури и материјалном животу епохе која је грешком сматрана мрачном`. Италијански писац је 1964. године први пут писао о радовима Ле Гофа о цивилизацији на средњовековном западу, што је означило почетак међународне славе француског историчара. Председник париске Високе школе за друштвене науке од 1972. до 1977. године, иноватор у делима попут `Рођење чистилишта` (1981) и у у биографијама Светог Луја (1996. године) и Светог Фрање Асишког (1999. године) Ле Гоф, чија дела чине читаву библиотеку, познат је и као дугогодишњи водитељ радио емисије о историји и предавач који је формирао две генерације медиевиста из читавог света. За овог историчара, средњи век је основа модерног друштва, епоха у којој су постављени темељи уједињења коме данас теже Европљани...`