Na kafi kod Šekspira - Sanja Domazet Izdavač:: Službeni glasnik Godina izdanja:: 2022. Broj strana: 248 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Vrata na koricama knjige „Na kafi kod Šekspira“ Sanje Domazet sva su ona kroz koja je ova spisateljica prošla ulazeći u domove poznatih pisaca, umetnika, ljudi važnih za istoriju ovoga sveta… Iz tog iskustva nastala je ova zbirka eseja-putopisa u izdanju Glasnika, koja je predstavljena u knjižari „Geca Kon“. U kući Ane Frank, reprodukcije na zidovima Anine sobe gde je, pored Grete Garbo, filmske zvezde tog vremena, jedna četrnaestogodišnja devojčica stavila i Mikelanđelovu „Pijetu“, Rembrantov i Da Vinčijev autoportret, govore o njenoj sklonosti ka umetnosti, kao i njenom talenatu za pisanje i režiranje komada kojima je zabavljala svoju porodicu skrivenu u toj kući. Ona je i sama želela da postane umetnik i pisac i, na neki način, nakon svog života, to je i postala. U slučaju ruskog pisca Gajta Gazadanova dom je veliki deo vremena bio njegov automobil kojim je taksirao, u koji je primao izgubljene duše i upoznavao ih, a u tom automobilu ponekad je i spavao i pisao. Kuća Margaret Diras nije svakodnevno mogla biti bez – soli, bibera, šećera, kafe, vina krompira… i drugih potrepština, kao bilo koja druga, „obična“ kuća, kako stoji u sačuvanom spisku doma slavne spisateljice. Ona je, inače, govorila da kuća ima dve svrhe – da se u njoj vodi ljubav i piše, ali da te dve aktivnosti moraju biti odvojene jedna od druge, tj. da svom muškarcu žena ne treba da govori o svom pisanju. I atmosfera Frojdovih soba podeljena je na one porodične i one u kojima je primao pacijente i, prema rečima autorke, ne odaje duh strogog devetnaestovekovnog naučnika, već osobe koja je volela život, dobro vino i hranu, koja je svojoj deci pred spavanje čitala Dikensa… U kući u kojoj je rođena Milena Pavlović Barili između ostalog postoje njene plesne cipele i igračke, nešto od onoga što će takođe nagovestiti njenu sudbinu. A tajanstveni, odmereni Andrić o čijem se privatnom životu nikad nije znalo previše imao je dva pisaća stola – jedan na kome je stvarao svoja dela i drugi na kome je sam odgovarao na pisma koja su mu stizala. Na čuđenje istoričara književnosti o Šekspirovom poznavanju biljaka u njegovim delima odgovor daje dvorište njegove rodne kuće u kojoj je čitava botanička bašta. Kuće u koje je kročila Sanja Domazet i pažljivo opažajući detalje u njima, ne obilazeći ih kao muzeje, već ponirući u dubinu ličnosti koje su u njima živele su i: Betovenova kuća, kuće Dučića, Darela, Ljube Popovića, Margaret Jursenar, Mocarta, Monea, Kazanove, Van Goga… „Na kafi kod Šekspira“ Sanje Domazet spada u knjige za čitanje, znanje i ljubav, istakla je Glasnikova i urednica ovog izdanja Gordana Milosavljević Stojanović dodavši da je ona pisana jezikom lepe srpske književnosti, esejistike i putopisa. Evo knjige o putovanjima koja, baš kao i sreća, nema svoju algebru, ali ima magiju – vrtoglavicu, poput ruleta. Danas, kada čovek dobija svet gotov za upotrebu, pred nama su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, bivali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja na ovoj grešnoj zemlji, spis o svetim domovima gde su živeli Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Hundertvaser, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, Ljuba Popović... Knjiga Na kafi kodŠekspira otkriva krvno srodstvo koje postoji između prostora, predmeta i duhova velikih ljudi što još uvek lutaju odajama svojih domova, odgonetajući saglasja između genija i mesta gde su sanjali odvažne snove. Na kafi kod Šekspira je delo napisano u slavu putovanja u dublje, eteričnije svetove kuća onih koji su promenili sudbinu sveta, ispili je do poslednje kapi, znajući da je „svaki protraćen trenutak, iscurela krv bogova“. Naizgled stručna knjiga, ali zapravo vrtoglavica algebre, slova i putovanja. Postoji li pravo srodstvo između prostora, predmeta i duhovnih vrednosti? Odvažni smovi velikih mislilaca, genijalnost i sudbina koja će vam sasvim sigurno promeniti pogled na svet. K.D.S.2.3.