Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika / Vanja Glišin, Ljubiša Despotović Sremski Karlovci 2021. Tvrd povez, ćirilica, mape , 415 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. D2 Savremeni međunarodni odnosi kao naučna disciplina imaju izraženu temporalnu dimenzionalnost jer su predmetno fokusirani na sinhornijske aspekte međunarodnih odnosa sagledanih u interakciji subjekata međunarodne politike. Čak i onda kada se u svojim istraživačkim zahvatima poziva na dijahronijske uvide iz političke istorije i egzemplare svetske politike. Njena povremena zagledanost u značajne istorijske događaje iz prošlostij bitna je pre svega radi izvlačenja pouka i eventualnih pravilnosti koje će joj poslužiti radi boljeg sagledavanja sadašnjosti ili anticipacije budućnosti u međunarodnim odnosima. Geopolitika je relativno mlada nauka, nastala na prelazu iz 19. u 20. vek kada je šveđanin Rudolf Kjelen prvi put upotrebio izraz geopolitika. Geopolitika se javlja u vremenu podeljenog sveta između tri velika carstva kako bi pružila novo shvatanje političke realnosti. Geopolitiku karakterišu disciplinarna kompleksnost, teorijska višedimenzionalnost i realpolitička funkcionalnost, kao neophodni preduslovi za objektivno razumevanje i ozbiljno tumačenje međunarodnih odnosa. Drugačije rečeno, geopolitika je ključ za razumevanje međunarodnih odnosa, zbog čega ona kao sintezna nauka zaslužuje više pažnje nego do sada na akademskoj, političkoj i društvenoj sceni. Sadržaj: I SAVREMENI MEĐUNARODNI ODNOSI Uvod 1. NASTANAK SMO KAO NAUČNE DISCIPLINE . 2. POKUŠAJI ODREĐENjA (DEFINISANjA) SMO KAO NAUČNE DISCIPLINE 3. KRATAK OSVRT NA ISTORIJSKI RAZVOJ MEĐUNARODNIH ODNOSA 3.1. Dodatak 3.1.1. Evropa, skica za jednu istoriju dominacije i propadanja u međunarodnim odnosima 3.1.2. Početak dvadesetog veka — vrh evropske dominacije i moći 3.1.3. Uspon Evrope: države, nacije, privreda 3.1.4. Evropa i ostatak kolonijalnog sveta — početak i kraj evropske nadmoći 4. TEORIJSKI PRISTUPI U PROUČAVANjU SAVREMENIH MEĐUNARODNIH ODNOSA 4.1. Istorijski pristup međunarodnim odnosima 4.2. Sistematski pristup u proučavanju međunarodnih odnosa 4.2.1. Balans sile 4.2.2. Bipolarnost 4.2.3. Univerzalnost 4.3. Normativni pristup u proučavanju međunarodnih odnosa . 4.3.1. Idealističko-liberalni koncept 4.3.2. Realistički pristup 4.3.3. Neorealizam 4.4. Politikološki pristup u proučavanju međunarodnih odnosa . 4.5. Eklektički pristup proučavanju međunarodnih odnosa 5. NEKE DOKTRINE KOJE su UTICALE NA KARAKTER MEĐUNARODNIH ODNOSA 5.1. Doktrina o ograničenom suverenitetu 5.2. Doktrina domina ili „trulih jabuka” 5.3. Doktrina stožernih ili pivot država 5.4. Doktrina o odmetničkim državama 5.5. Bušova doktrina „novog intervencionizma” 5.6. Konspirologija i kriptopolitika — doktrine o tzv. teorijama zavere 5.6.1. Politika kao primarni kontekst zavere 5.6.2. Pokušaji definisanja (određenja) zavere . 5.6.3. Dva moguća pristupa istraživanju zavere 5.6.4. Neke od omiljenih metodologija delovanja zaverenika 5.6.5. Tajna kao središnje mesto kriptopolitike 6. GLOBALNI POREDAK MOĆI U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA . 6.1. Bipolarni ili dvopolarni poredak moći 6.2. Monopolarnost ili jednopolarni poredak moći 6.3. Multipolarnost ili višepolarni poredak moći 7. POLOVI U SAVREMENIM MEĐUNARODNIM ODNOSIMA 7.1. Supersila 7.2. Velike sile 7.3. Regionalne sile 8. MOĆ I VRSTE MOĆI U SVETSKOJ POLITICI 8.1. Politička moć 8.2. Tvrda moć 8.2.1. Vojna moć 8.2.2. Ekonomska moć 8.3. Meka moć kao pametna moć 8.4. Mrežno društvo, mrežni ratovi i sajber prostor 8.5.nDisperzija (rasipanje) moći i njena tranzicija na tzv. nedržavne aktere . 9. MODERNA NACIONALNA DRŽAVA U GLOBALIZACIJSKIM PROCESIMA PERSPEKTIVE MODERNE DRŽAVE U POSTVESTFALSKOM PORETKU . 9.1. Globalna moć i delovanje novih globalnih aktera 10. MEĐUNARODNI (SVETSKI) POREDAK 10.1. Kapitalizam kao svetski sistem . 10.2. Ideja svetske države — svetska vlada Literatura Šeme Šema 1. Novi globalni akteri II GEOPOLITIKA 1. UVOD U GEOPOLITIČKE NAUKE 1.1. Pojmovno određenje geopolitike 1.2. Geopolitika i druge nauke 1.2.1. Politička geografija 1.2.2. Geostrategija 1.2.3. Geoekonomija 2. GEOPOLITIČKE ŠKOLE, DOKTRINE I TEORIJE 2.1. Geopolitička misao antike i srednjeg veka 2.2. Geopolitičke škole: artikulisanje geopolitičkih ideja 2.2.1. Nemačka geopolitička škola 2.2.2. Anglosaksonska geopolitička škola 2.2.3. Ruska geopolitička škola 2.2.4. Od klasične ka kritičkoj geopolitici 2.2.5. Antiamerikanizam Tomasa Molnara 2.3. Geopolitička učenja od bipolarizma do multipolarizma 2.3.1. Neoevroazijstvo 2.3.2. Neoatlantizam 2.3.3. Mondijalizam 2.3.4. Postmoderna geopolitika 2.4. Geopolitika bipolarnog i unipolarnog sveta 2.4.1. Geopolitičke ambicije i geostrateška nadmetanja velikih sila u periodu hladnog rata 2.4.2. Kraj hladnog rata i početak unipolarizma 2.5. Geopolitika Bliskog istoka 2.5.1. Geopolitički položaj Irana 2.5.1.1. Američko-iranski odnosi u svetlu geopolitike 2.5.1.2. Geopolitičke implikacije Islamske revolucije na američko-iranske odnose 2.5.1.3. Američka geopolitička igra u odnosima sa Iranom nakon 1979. godine 2.5.2. Sirija u bliskoistočnom geopolitičkom čvoru 2.5.2.1. Razlozi za početak Sirijskog konflikta . 2.5.2.2. Sukob globalnih i regionalnih sila u Siriji 2.5.2.3. Epilog Sirijskog konflikta 2.5.3. Posledice bliskoistočne krize po Evropu 2.6. Geopolitika Balkana 2.6.1. Balkan između geografije i geopolitike 2.6.1.1 Geografske karakteristike Balkanskog poluostrva 2.6.1.2. Geopolitička obeležja Balkana 2.6.1.3. „Zapadni Balkan” kao geopolitička manipulacija 2.6.2. Balkan u geopolitičkom čvoru 2.6.2.1. Balkan između evroatlantizma i neoevroazijstva . 2.6.2.2. Srednjoevropski kontinentalizam i Balkan . 2.6.2.3. Neoosmanizam i Balkan 2.6.2.4. Perspektive globalnih i regionalnih sila na Balkanu 2.7. Geopolitika Srba i srpskih zemalja 2.7.1. Geografska slika Srbije i srpskih zemalja 2.7.2. Duhovni opstanak i srpsko nacionalno buđenje u 19. veku 2.7.3. Srpski narod pod imperijalnom presom 2.7.3.1. Na raskršću svetova . 2.7.3.2. Srpske zemlje u geopolitičkom čvoru 2.7.4. Civilizacijska konverzija i opstanak i/ili nestanak . 2.7.4.1. Mapiranje tokova civilizacijske konverzije 2.7.4.2. Srpska lutanja i izgubljena Evropa 2.7.5. Srpske zemlje u kontekstu aktuelnih procesa balkanizacije 2.7.5.1. Posthladnoratovska destrukcija srpskih zemalja 2.7.5.2. Medijska priprema agresije na SR Jugoslaviju 2.7.5.3, „Milosrdni anđeo” kao nosilac balkanizacije 2.7.5.4. Posledice balkanizacije Literatura