Knjaževac Prosveta, 1985. Edicija PLava ptica, knjiga 6. Prevod V. Živković Odlično očuvana, jednom pročitana. Velika snežna pustinja, prostranstva što se, preko zapadne Kanade vezuju sa Aljaskom, krajevi večitog snega i leda što pokrivaju polarne oblasti, čarobni su dekor u koji je smeštena još jedna od dramatičnih, uzbudljivih priča „velikog pesnika Severa`. Tu za pašom tumaraju jeleni, irvasi i karibui, tu za plenom jure čopori uvek gladnih i krvožednih vukova, tu svoj samotnički život provode lukavi i podmukli medvedi; bogato, raznoliko životinjsko carstvo živi tu u večitoj borbi za opstanak. Ali divlje zveri i surova priroda nisu uvek najgori neprijatelj: junaci ovog Kervudovog romana biće prinuđeni da tu tragičnu istinu provere bezbroj puta. Jer, čak i u toj divljini – ili, možda, upravo zbog njenih neumitnih zakona – mračne i svetle krajnosti ljudskog karaktera najvećma se i snažno ispoljavaju. U tom nesvakidašnjem trouglu – koji čine ljudi čvrsta karaktera i plemenitih poriva, zagonetna, ćutljiva i bezvremena priroda, i ljudi čije su karakterne crte svedene na razinu nečovečnosti – odvija se jedna nesvakidašnja, uzavrela i snažna priča. U tom sukobljavanju dobrih i rđavih, priroda, međutim, ne ostaje samo nemi svedok: katkad na sebe preuzima ulogu aktivnog učesnika, utičući ne samo na tok zbivanja, već i na samo ponašanje ljudi... Svoj priznati književni talenat Džejms Oliver Kervud uložio je, u punoj meri, da od ove knjige načini „apoteozu lepote i surovosti“; veličanstvena moć prirode tu krepi čoveka, koji se i sam uzvisuje; a uzvišenost čovekovih osećanja i samoj prirodi daje plemenitu lepotu.