Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Java Man : How Two Geologists` Dramatic Discoveries Changed Our Understanding of the Evolutionary Path to Modern Humans Carl C. Swisher III Garniss H. Curtis Roger Lewin Svojim revolucionarnim otkrićem o ljudskom poreklu, par neobičnih geologa je sam uzdrmao temelje nauke i filozofije. Evo, po prvi put, unutrašnja priča. Tokom većeg dela dvadesetog veka, antropolozi su verovali u jednostavnu, linearnu sliku evolucije: ljudska porodica je rođena u Africi i ostala tamo sve dok „Homo erektus“, relativno napredni oblik čoveka, nije migrirao u istočnu Aziju pre oko milion godina. . Svi kasniji ljudi, mislili su ovi antropolozi, razvili su se kroz stabilan proces modernizacije od „Homo erektusa“. Ali kada su Garnis Kertis i Karl Svišer iz Geohronološkog centra Berkli primenili napredne tehnike datiranja kalijuma i argona na prethodno proučavane - i pogrešno datirane - fosile u Indoneziji, njihovi nalazi su šokirali antropološku zajednicu i drastično promenili naš trenutni pogled na evoluciju čoveka. Sa lucidnom prozom i zaraznim entuzijazmom za ovu temu, autori nas vode na putovanje do indonežanskog ostrva Java, gde su Kertis i Svišer došli do dva važna otkrića: prvo, da su ljudski preci napustili Kolevku čovečanstva – afrički kontinent – i migrirao na istok pre skoro dva miliona godina, mnogo ranije nego što su antropolozi verovali, i drugo, da je `Homo erektus` mogao preživeti čak pre 27.000 godina, što sugeriše da je `Homo erektus` zapravo koegzistirao sa `Homo sapiensom` i da je verovatno nije evolucioni prethodnik. Njihovi nalazi ne samo da uništavaju pravu liniju ljudske evolucije, već i dovode u pitanje neizbežnost evolucije „Homo sapiensa“. Na kraju, politika i nedostatak finansiranja pronalaze svoj put u priču, dajući realan, ako nesrećni, pogled na muke koje prate naučna otkrića. Svišerovi i Kertisovi nalazi se često susreću sa skepticizmom, a njihove naučne metode dovode se u pitanje. Ali ubeđenje i odlučnost ih dovode do zaključaka koji ne samo da redefinišu njihovo polje, već postavljaju filozofska pitanja o tome šta znači biti čovek.