BOGDAN POPOVIĆ - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE U ovoj legendarnoj antologiji zastjupljeni su: Branko Radičević, Đura Jakšić, Jovan Jovanović Zmaj, Lazar Kostić, Nikola I Petrović Njegoš, Milan Kujundžić, Jovan Milenko Grčić, Vojislav Ilić, Milorad Mitrović, Aleksa Šantić, Mileta Jakšić, Jovan Dučić, Miloš Perović, Milan Rakić, Svetislav Stefanović, Stevan Luković, Božidar Nikolajević, Vojislav Ilić Mlađi, Dušan Simić, Danica Marković, Velimir Rajić, Milan Ćurčin, Veljko Petrović, Dušan Srezojević, Mirko Korolija `Predgovor Antologiji novije srpske lirike ima pre svega praktičnu funkciju - da objasni način izbora pesnika i pesama i izloži principe kojima se rukovodio pri sastavljanju Antologije. Popović je iskoristio priliku i da izloži neka svoja temeljna estetička shvatanja i merila za vrednovanje lirske pesme. Predgovor je u prvom izdanju imao osam poglavlja, ali je već za drugo izdanje pripremio još jedno poglavlje (danas VI) osetivši potrebu da objasni kako njegov izbor ili neizbor, broj pesama od jednog pesnika i mesto pesama u knjizi, nemaju nikakav vrednosni karakter, - Antologija je sastavljena `od početka do kraja, u cilju i po merilima čisto estetičkim`. - Neki ugledni pesnici (`boljega glasa`) nisu ušli u antologiju, ali su ušli manje poznati (`mladi bez glasa`). - Ni kod jednog pesnika sve pesme nemaju istu vrednost: ima vrhunskih, ali ima i slabih pesama. Zato `i nema dobrih pesnika, no samo dobrih pesama`. - Njegovo je uverenje da samo antologije daju čitaocima dobro pesništvo jer daju `najsavršenije primerke`. - Popović definiše lirsku pesmu kao `pesmu u kojoj preovlađuje osećanje, ili ga u njoj dovoljno ima da je razlikuje od čisto opisnih, didaktičkih i prigodnih pesama, hladnih, nižih u tonu`. - Sada se definiše izraz `novija srpska lirika` - to je lirika od Branka Radičevića i Jovana Ilića do dana nastajanja antologije. Lirika u ovom periodu pokazuje pravilan i tipičan razvoj originalne lirske `cvasti`. Popović razlikuje nekoliko tipova lirike u ovom periodu. - Branko Radičević i njegova poezija započinju kolo naslanjajući se na narodnu liriku. - Pesnici sa dubljim osećanjem, jačim temperamentom i raznovrsnijim temama (Đura Jakšić i Jovan Jovanović Zmaj). - Pesništvo sa maštom i dikcijom (Vojislav Ilić). - Pesništvo u kome se ostvaruje vrhunski oblik, uglađenost, stil, dikcija, virtuoznost (Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Milan Rakić). - Pesništvo koje izražava uznemirenost, iznurenost, finija i složenija osećanja. Ključno poglavlje Predgovora u kome se objašnjavaju merila po kojima su pesme birane. On navodi tri principa: - pesma mora imati emocije - delo koje ne budi lepu emociju, nije visoko umetničko delo; pesma koja ne uzbudi osećanja, nije lepa pesma: `Osećanje peva lirske pesme, one najlepše, ne mašta, ni veština`; - mora biti jasna - u celini i u delovima; od jasnosti zavisi najkrupnija osobina svakog umetničkog dela - snaga; - mora biti cela lepa - pesma ne sme imati pogrešaka, u dobroj pesmi treba da je svaki stih dobar, `pesma treba da je okrugla i savršena kao zvezda`. To su tri pravca u kojima najčešće greše dobri pesnici (a Popović ovde jedino o dobrim pesnicima i govori), kako naši tako i strani, ali ipak više naši nego strani. - Urednik Antologije nije imao nameru da daje ocene o vrednosti pesnika: izbor ili neizbor pesnika, broj pesama jednog pesnika i mesto pesama u knjizi nipošto nisu izraz vrednovanja. - Što se rasporeda pesnika i pesama tiče, Popović je hronologiju zadržao u podeli na tri doba, a pesme je u okviru ovih skupina raspoređivao slobodno tako kako bi svaka najskladnije stajala pored druge. O tome je odlučivalo: `Načelo sklada i kontrasta, priroda pesme, ukupan utisak svih njenih osobina, motivi, stil, vrlo često osećajni ton, pogdekad metrika, dužina, prikladnost za početak ili kraj pojedinih doba - sve su to elementi koji su kako u kom slučaju uticali na red kojim su pesme složene`. Broj strana:354 Pismo: Ćirilica Povez:Tvrdi povez sa zaštitnim ovitkom Format:23 cm God.1983. SKZ