Autor - osoba Ransmayr, Christoph, 1954- = Ransmajer, Kristof, 1954- Naslov Užasi leda i mraka : roman / Kristof Ransmajer ; preveo s nemačkog Zlatko Krasni Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1997 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Geopoetika, 1997 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 197 str. ; 20 cm : ilustr. Drugi autori - osoba Krasni, Zlatko Zbirka Edicija Svet proze Napomene Prevod dela: Die Schrecken des Eises und der Finsternis / Christoph Ransmayr Beleška o autoru na koricama. Autor romana Poslednji svet kojim je stekao status kultnog pisca, Kristof Ransmajer u knjizi Užasi leda i mraka koju je napisao 1984. g. povezuje formu romana sa elementima istorijske dokumentacije stvarajući tako novo literarno jedinstvo. Jozef Macini – mladi Italijan koji voli da izmišlja stvarnost, smišlja priče i potom otkriva stvarne događaje koji se sa njima podudaraju – postaje opsednut Austrougarskom ekspedicijom na Arktik 1872. godine. Više od stotinu godina kasnije, on se odlučuje na podražavanje njihove avanture. Ransmajer koristi njegovu priču i dnevnike prvobitne ekspedicije, brilijantno rekonstruiše oba putovanja, ujedno ispitujući krajnosti čovekove psihe. Užasi leda i mraka se ne mogu čitati samo kao izveštaj o avanturi, već i kao parabola jedne stvarnosti koja daleko prevazilazi granicu ovih putovanja. U ovom romanu se izvorna narativnost putovanja pretvara u brilijantno delo puno neizvesnosti koje predstavlja i lirsku meditaciju o metafizici istraživanja. Kristof Ransmajer je rođen 1954. godine u Velsu, Gornja Austrija. Studirao je filozofiju i etnologiju; živi u Beču. Pored romana Užasi leda i mraka (1984, Geopoetika 1997), Poslednji svet (1988, Geopoetika 2003), Morbus Kitahara (1995, Geopoetika 1999), Atlas uplašenog čoveka (2012, Geopoetika 2014), Koks ili tok vremena (2016, Geopoetika 2017) i Majstor vodopada (2021, Geopoetika 2022), autor je i drugih proznih dela u kojima je eksperimentisao sa narativnom formom – pored ostalog: Put za Surabaju (1997), Nevidljivo (2001), Priznanja jednog turiste (2004), Leteća planina (2006, Geopoetika 2008), Dame i gospoda pod vodom (zajedno sa Manfredom Vakolbingerom, 2007), pozorišni komad Odisej, zločinac (2010). Za svoje knjige, do sada prevedene na više od trideset jezika, dobio je veliki broj nagrada, među kojima su i one nazvane po Fridrihu Helderlinu, Francu Kafki, Bertoltu Brehtu i Ernstu Toleru, Velika austrijska nagrada za književnost, italijanska književna nagrada Mondelo, nagrada Aristeion Evropske unije, francuska nagrada za najbolji strani roman (Prix du meilleur livre étranger), počasna nagrada premijera Bavarske, nagrada „Žan Mone“ za evropsku književnost i nagrada „Mariluize Flajser“, koju je 2017. godine dobio za Atlas uplašenog čoveka i Koks ili tok vremena. MG38 (L)