U izdanju Službenog glasnika objavljena su sećanja Aleksandra M. Miloševića pod nazivom Srpska priča – Sećanje iz rata i revolucije 1941-1945., koja je za štampu priredio istoričar Nemanja Dević. Ne bez razloga knjiga „Sećanja“ oficira vojske Kraljevine Jugoslavije, ratnog komandanta Lepeničke brigade, 2. Šumadijskog korpusa, Zapadnomoravske grupe korpusa, 6. jurišnog korpusa i načelnika štaba Šumadijskih korpusa JVuO, izazvala su priličnu pažnju javnosti jer se radi o svedočenju poverljivog saradnika generala Mihailovića i o svedoku ključnih ratnih zbivanja započetih njegovim nepriznavanjem kapitulacije aprila 1941. pa sve do njegovog bekstva iz Jugoslavije juna 1946. Objavljivanjem zaostavštine majora Aleksandra Miloševića, u prvom redu njegovih memoara i beleški sa kompletiranjem pređašnjih i novih saznanja o njemu i njegovom delovanju priređivač je uspeo da sklopi mozaik o jednom istovremeno burnom i tragičnom periodu srpske istorije i kao retko ko sa toliko mere i osećaja, a opet sa potrebne distance, koja ni jednog trenutka nije narušena, uspeo da prikaže sve ono što je važno za razumevanje međuratnog, ratnog i poratnog vremena, viđenog očima direktnog učesnika – svedoka, kakav je bio major Aleksandar Aca Milošević. Pred čitaocem kao na filmskoj traci proleću događaji i ličnosti, koje i sam major Milošević opisuje ne retko sa dozom kritike i samokritike, ponavljajući “da mi ne možemo pisati istoriju” I da to može učiniti samo onaj koji ima sve u rukama, a to je uvek i samo delo budućnosti. “Mi možemo dati podatke za istoriju, pišući samo o onome u čemu smo bili svedoci.” Milošević se, bar kada je reč o ratu, seća događaja aprilskog rata, čina nepriznavanja kapitulacije, početka organizacije ustaničke mreže, prvog odlaska na Ravnu goru, povezivanja sa pukovnikom Mihailovićem, početka građanskog rata, komunističkih likvidacija, ali i onih učinjenih od strane pripadnika JVuO, okupljanja i organizovanja jedinica JVuO, sukoba sa neprijateljem, borbi sa partizanima, ulaska Crvene armije u Srbiju, odlaska iz Srbije, razlaza u Bosni, bosanske golgote, Zelengore, ilegale i bekstva iz Jugoslavije. Milošević dosta pažnje posvećuje ličnostima, običnim ljudima, saborcima, komandantima i ne libeći se da ih često kritikuje i prikaže u pravom svetlu, onako kako ih je on video, a vrlo retko je grešio. Miloševićeva sećanja i njegova prepiska, kojoj priređivač posvećuje posebnu pažnju i daje na važnosti, između ostalog, oslikava i karaktere mnogih važnih ličnosti u pokretu u kojem je do kraja svog života i srcem i dušom pripadao. Njegove beleške o ponašanju komandanta “Gorske garde”, potpukovnika Nikole Kalabića dovoljno govore da je Milošević kritički gledao na ljude I događaje tog vremena. On je gajio i uverenje “da je Kalabić upotrebljen u Čičinom hvatanju” što je isticao i u pismima prijateljima, podvlačeći da je i Moljević to znao jer mu je Draža, tokom suđenja to lično saopštio. Interesantan je jedan njegov opis susreta sa Kalabićem jula meseca 1945., u rejonu sela Jablanice, na obroncima Zlatibora u koje je major Milošević pristigao sa svojom grupom posle katastrofe na Zelengori i gde se sa svojom pratnjom već neko vreme nalazio Nikola Kalabić. Njegovo nadmeno ponašanje samo je upotpunilo sliku o čoveku koji nešto kasnije“nije izabrao put bezuslovne odanosti i požrtvovanja.”U svakom slučaju istorija je bogatija za jedno svedočenje koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ni ljude od struke, ni zaljubljenike u istoriju, ni one koji baštine Ravnogorsku ideju, ali ni one koji su u Drugom svetskom ratu i posle njega bili nasuprot majora Miloševića i njegovih saboraca. Priređujući ove rukopise za štampu Nemanja Dević nije mogao ni slutiti da će nam podariti jednu vrednu knjigu svedočenja o jednom vremenu i ljudima koji su ostavili duboke tragove u srpskoj istoriji XX veka. ✰Izdavač: Službeni glasnik, 2021. ✰Povez: tvrdi, 474 strane ✰Nepodvlačena, nema posvetu, pečat izdavača, fotografije, mape, faksimili, težina 820 grama