LATINKA PEROVIĆ ZATVARANJE KRUGA - ishod rascepa 1971-1972. Predgovor - Milivoj Bešlin Izdavač - University Press - Izdanja Magistrat, Sarajevo Godina - 2018 470 strana 24 cm Edicija - Međunarodna biblioteka ISBN - 978-9958-673-59-7 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: DODATNI TEKST: MILIVOJ BEŠLIN - Fundamentalna memoarsko-dokumentarna knjiga o jednoj prekretnici - kontekst: vreme, ljudi, svedočanstva MILIVOJ BEŠLIN - Predgovor uz drugo izdanje Predgovor uz prvo izdanje Post scriptum predgovoru Uvod POKUŠAJI REFORMI SKJ-inicijator i kočničar promena Ciljevi reforme: efikasnost privrede i razvoj demokratije Četvrti, brionski plenum CK SKJ - stvarni smisao i interpretacija u Srbiji Događaji na Beogradskom univerzitetu 1968. - odbrana izvornih načela komunizma Događaji u ČSSR 1968. - slom pokušaja socijalizma sa ljudskim licem Šesti kongres Saveza komunista Srbije - politička orijentacija i novi ljudi Demonstracije na Kosovu novembra 1968. - prva proba za novo partijsko rukovodstvo u Srbiji Deveti kongres SKJ - pokušaji reformskih snaga da zadrže inicijativu Početak ustavne reforme - na pragu teške borbe oko karaktera jugoslovenske države Izbori 1969.- maksimum koji je Partija mogla doseći u borbi za demokratiju PERIOD POSLE IX KONGRESA SKJ Učvršćenje demokratske orijentacije u SK Srbije Deseta sednica CK SK Hrvatske - namere i učinak Situacija u Srbiji posle X sednice CK SKH - ne izgubiti orijentaciju Orijentacija u SKS na razvoj društvenih odnosa - nedeljivost reforme države i društva Početak rada na ustavnim promenama u federaciji - pod pritiskom razmišljanja o Titovom nasledu Formulisanje inicijative za promene u političkom sistemu - kako potvrditi autoritet institucija sistema Prva konferencija Saveza komunista Jugoslavije - kritika i autokratija Karakteristike situacije početkom 1971. - faza preispitivanja i naznaka izbora pravca Objavljivanje Nacrta ustavnih amandmana - Partija izvan promena Treća konferencija Saveza komunista Srbije - neočekivano držanje Srbije O `zaveri` protiv hrvatskog rukovodstva Pred 17. sednicu Predsedništva SKJ: proširena sednica CK SK Srbije Sedamnaesta sednica Predsedništva SKJ - izbegnut očekivani sukob između srpskog i hrvatskog rukovodstva Drugi kongres samoupravljača Jugoslavije obnavljanje sukoba Smrt Milentija Popovića - tragična simbolika Razgovor srpskog rukovodstva sa Titom maja 1971.- suprotstavljanje u bloku Odjeci 17. sednice Predsedništva SKJ - insistiranje na institucijama Jesen 1971. godine - prividno smirivanje, a stvarno zaoštravanje Kongres kulturne akcije u Srbiji Zgušnjavanje situacije u Hrvatskoj Dvadesetprva sednica Predsedništva SKJ - presuda hrvatskom rukovodstvu u Karađorđevu, na dan ujedinjenja Posle 21. sednice Predsedništva SKJ - zahtevi za konkretnim merama Druga konferencija SKJ i situacija posle nje Četvrta konferencija Saveza komunista Srbije Titova poseta zapadnoj Srbiji Stvaranje nervoze u Srbiji posle Titove posete zapadnoj Srbiji Početak rasprave o spornim pitanjima u Srbiji - o tezi da više demokratije utire put birokratsko-staljinističkim snagama Julski razgovori u Srbiji 1972. godine i posledice Atmosfera uoči donošenja Pisma predsednika SKJ i Izvršnog biroa Predsedništva SKJ Razgovori Tita sa političkim aktivom Srbije Registar imena `Ona je smatrala da se moralo polaziti od pretpostavke da su republike i pokrajine, kao i nacije i narodnosti suverene i apsolutno ravnopravne, a da istovremeno jugoslovenske institucije moraju biti osposobljene da realizuju utvrđenu politiku. One su, prema njenoj oceni, mesto za ravnopravan dogovor svih. Jugoslovensku zajednicu nije mogla održati srpska hegemonija i protiv te politike se CK SKS angažovao bez ostatka. Ali, da bi afirmacija nacionalnog identiteta imala socijalistički sadržaj, prema oceni L. Perović, ključan je bio odnos prema nacionalizmu, a srpski nacionalizam je bio najopasniji po jugoslovensku zajednicu i stvarno i potencijalno, smatrala je ona, uz naglašavanje da je određenje prema nacionalizmu potrebno svuda u Jugoslaviji. Rat protiv nacionalizma će i u Srbiji da potraje, ali, smatrala je, od suštinske važnosti jeste da se utvrdi da ta borba mora da se vodi svuda, time je poslata jasna poruka predstavnicima CK SK Hrvatske, pre svega Savki Dabčević i Miki Tripalu, ali i samom jugoslovenskom predsedniku čiju su podršku uživali. Govoreći o srpsko-hrvatskim odnosima, ona je poručila da to ne može biti centralno pitanje u Jugoslaviji, jer je ta teza mogla da odgovara samo nacionalistima – najpre sporazum sa Hrvatima na račun svih ostalih, a potom sa Hrvatima stvari rešavati na bazi odnosa snaga. Bila su to stanovišta koja bi se najpre okrenula protiv komunista u ovim republikama, a naposletku i protiv Jugoslavije.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Predrag Ajtić Ivo Andrić Mahmud Bakali Vladimir Bakarić Jure Bilić Jakov Blažević Milenko Bojanić Jovanka Broz Krste Crvenkovski Mirko Čanadanović Rodoljub Čolaković Dobrica Ćosić Savka Dabčević-Kučar Ema Derosi Bjelajac Veli Deva Stane Dolanc Stevan Doronjski Dušan Dragosavac Momčilo Dugalić Šime Đodan Kiro Gligorov Dragutin Haramija Fadilj Hodža Đurica Jojkić Mirko Jovanović Edvard Kardelj Stane Kavčić Nikola Ljubičić Dragoslav Draža Marković Svetozar Marković Cvijetin Mijatović Milutin Milošević Miloš Minić Orhan Nevzati Marko Nikezić Bora Pavlović Miroslav Pečujlić Branko Pešić Nikola Petronić Pero Pirker Milka Planinc France Popit Koča Popović Milentije Popović Mirko Popović Blažo Radonjić Dobrivoje Bobi Radosavljević Aleksandar Ranković Mitja Ribičič Vladimir Rolović Borivoje Bora Simić Miloš Sinđić Josif Visarionovič Džugašvili Petar Stambolić Dragi Stamenković Ivan Šibl Mirko Beli Tepavac Josip Broz Tito Mijalko Todorović Miko Tripalo Živan Vasiljević Marko Veselica Jovan Veselinov Veljko Vlahović Tihomir Vlaškalić Zdravko Vuković Simeon Zatezalo Miloš Žanko