Алексеј Јелачић - Историја Русије - Русија и Балкан 866. - 1940. године Алексеј Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; Кијев, 10. јануар1892 — Београд, 20. октобар1941) је био српски историчар, публициста и новинар руског порекла. Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу1914. године. Исте године примљен је за асистента на катедру за руску историју истог факултета. Године 1917. прелази на Универзитет светог Владимира у Кијеву и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XВИИИ века“ (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до 1920. године. Године 1920. емигрира у Краљевину Југославију и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у Скопљу (1920—1924), Пљевљима и Приштини (1924—1925). У Љубљани је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему уопште. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи Политикин дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао 1932. када наставникује у Крушевцу. По избијању рата 1941. премештен је на рад у лесковачку гимназију. У Београду је умро 20. октобра 1941. године и покопан је на руском гробљу. У овој књизи обједињена су два историјска рада Алексеја Јелачића. Дело Историја Русије представља први целовити приказ руске историје на српском језику, док је дело Русија и Балкан, преглед по­литичких и културних веза Русије и балканских земаља 866-1940. Садржај Историја Русије Предговор I Источно-европска равница пре почетка Руске државе II Легенде и факта из историје почетка Руске државе III Економско и социјално стање, државно уређење и култура Кијевске Русије IV Галиција V Суздаљска Русија. Татарска власт над Русијом VI Северноруске Републике VII Постанак Москве и Московске државе VIII Доба Ивана III и Василија III. Образовање Великоруске државе IX Доба Ивана IV Грозног X Доба Велике буне. »Смутно време« XI Западна и југозападна Русија од XIV-XVII столећа XII Доба првих Романова XIII Културно стање Московске Русије и културни преокрет половином XVII столећа XIV Доба Петра Великог (1682-1725) XV Доба дворских преврата (1725-1762) XVII Доба Катарине II XVIII Доба Цара Павла I (1796-1801) XVIIII Украјина од смрти Богдана Хмељницког до краја XVIII ст. XIX Доба Цара Александра I XX Царевање Николе I (Доба "Званичне народности") (1825-1855) XXI Доба Александра II (1855-1881) - (Велике реформе, реакција и револуција) XXII Доба Александра III (1881-1894) XXIII Доба Цара Николе II (1894-1917) XXIV Друга Руска револуција Русија и Балкан: Преглед политичких и културних веза Русије и Балканских земаља 866-1940 Предговор I Почеци - У зору Руске историје - Кијевска Русија и Балкан II Русија под Татарима. - Формирање Московске Русије. - Ондашње везе са Балканом. - Балкански, поименце српски, културни утицаји у Русији. - Пад Балкана под Турке и идеологија Москве - Трећег Рима III Московска Русија XVI-XVII столећа и Балкан IV Петар Велики и Балкан. - Наследници Петра Великог. - Русија И Аустрија на Балкану. - Руско-Турски ратови. - Русија и Црна Гора. - Српске сеобе у Русију. - Руски културни утицаји на Балкану V Русија и Балкан за време Наполеоново и Рестаурације. - Први и други Српски устанак. - Грчки устанак. - Ослобођење Грчке и Српска аутономија VI Русија и Балкан од Једренског мира до Париског конгреса VII Од Париског мира до Берлинског конгреса VIII Од Берлинског Конгреса до Младотурске револуције (1878-1908) IX Од Младотурске револуције до почетка светског рата (1908-14) X Од Сарајевског атентата до примирја XI Одзавршетка светског рата до садашњих дана Наслов: Историја Русије Издавач: Talija izdavaštvo Страна: 520 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: A5 Година издања: 2018 ИСБН: